KOGA U SRBIJI NAJVIŠE POGAĐAJU TRAMPOVE CARINE? Zbunjuju i prijatelje i neprijatelje, a evo kakve su posledice
Izvor: K1info/rts.rs
06/04/2025 > 09:39
podeli vest:
Foto: Photo/Alex Brandon
Američki predsednik Donald Tramp nedavno je šokirao svet odlukom o carinama koje stupaju na snagu u više zemalja. Za američke prijatelje su namenili "samo" 10 odsto carina, iako je Evropska unija dobila tarife od 20 odsto.
Ukoliko se nešto ne promeni, od aprila Srbija bi na 10 odsto osnovne carine mogla da plaća još 37 odsto.
Trampove carine na uvoz iz Srbije najviše će pogoditi proizvođače auto-delova, namensku, metalsku i industriju guma koje zajedno doprinose bruto domaćem proizvodu od 0,5 - 1 odsto. Srpske informatičke kompanije koje inače ostvaruju najveći suficit u trgovini sa Sjedinjenim Državama mogu da budu spokojne bar za sada, njima se ne obračunava carina.
U formuli čiji krajnji rezultat treba da bude oporavak američke ekonomije, i dalje mnogo nepoznatih. Uvoznim carinskim stopama i posle tri dana podjednako su zbunjeni i prijatelji i neprijatelji, piše RTS.
Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić objasnio je građanima kako bi sve ovo moglo da funkcioniše i koliko uopšte pogađa privredu u Srbiji.
- Prvo sam se pitao kako može da se primeni kad mi imamo deficit u trgovini međutim kad sam pogledao američke podatke slika je potpuno drugačija. Ispada da mi imamo neki suficit - kaže profesor Bjelić za RTS.
Objašnjava da to, na primer, koincidira sa izvozom Fijatovih automobila.
- Mi taj izvoz knjižimo kao izvoz u Italiju, pa onda Italija to izvozi a verovatno Americi to knjiže po poreklu kao uvoz iz Srbije.
Čak četiri puta su podaci o našem izvozu veći u američkoj statistici nego kod nas - ističe profesor Bjelić.
Tramp ostavio mogućnost smanjenja carina
Po kojoj god formuli da ih je izračunao, američki predsednik ostavio je mogućnost smanjenja carina ako mu druga strana ponudi nešto, kako kaže – "divno".
- Posledice su: manji potencijal ekonomskog rasta na globalnom nivou, porast cena, novi infratorni pritisi, ne moraju oni biti tako veliki kao što su bili 2022/23 godine. Ali, činjenica da će poskupeti troškovi proizvodnje, što će opteretiti konkurentnost onih zemalja koje su i zavisne od uvoza ali svakako i izvozno orjentisane - kaže Bojan Stanić iz Privredne Komore Srbije.
Naglašava da će u ovom slučaju to pogoditi posebno evropsku privredu koja, kako kaže, na neki način pored toga što je morala da odustane od energenata iz Rusije i da smanjuje zavisnost od kineskog tržišta, barem prema zvaničnoj politici koju je Brisel deklarisao, sada se postavlja pitanje na koji način i gde će pasirati tu robu, ističe Stanić.
"Imaćemo niže cene"
Ninko Tešić, generalni direktor Valjaonice Sevojno, naglašava da će više robe ostati u Evropi, a da će veća konkurencija biti i u Srbiji, da će se teže prodavati, a da će biti i manja tražnja.
- Imaćemo niže cene, to je ono što ja očekujem i što se već vidi i bez ovih carina a kamoli sa carinama - kaže Tešić.
Srbija je prošle godine u SAD izvezla robu vrednu 620 miliona evra. Prodali smo IKT usluge za milijardu i 800 hiljada i time ostvarili plus u razmeni od čak milijardu i 400 hiljada evra.
Zato je, kažu stručnjaci, važno fokusirati se na tu delatnost kao i na privlačenje američkih investitora poput Majkrosofta i En-Si-Ar-a.
- Što se tiče američkih investicija one će sigurno zastati u ovom periodu. Ali sva privredna aktivnost upravo zbog te nesigurnosti u prvom trenutku će zastati da vide šta se dešava. Pošto je velika neizvesnost. Ali upravo te američke investicije koje ne samo u Srbiji nego posle Drugog svetskog rata se šire po čitavom svetu su uzrok da mnoge stvari koje se izvoze u Ameriku su u stvari američki proizvodni - kaže Bjelić.
Slučajno ili namerno, Tramp se nije izjasnio o tome da li nastavljaju da važe stastusi preferencijalnih carina za zemlje u razvoju. Zahvaljujući tom statusu, Srbija je od 2003. godine imala dva do tri odsto nižu carinu od onih koje su važile za razvijene zemlje, navodi RTS.
Ostavite komentar