Kako su PAS IZ PRIHVATILIŠTA i njegov usvojitelj SPASILI ŽIVOT jedan drugom: Ovo je priča o Pitiju i Eriku

Ali uprkos lošim prognozama, Erik je i dalje živ zahvaljujući psu iz prihvatilišta koji mu je spasio život.

Erik je u to vreme imao preko 150 kilograma, visok krvni pritisak i povišene masnoće u krvi, kao i dijabetes tipa 2, i mesečno je izdvajao preko 1.000 dolara za lekove. Njegov život bio je daleko od dobrog.

Kap koja je prelila čašu dogodila se prilikom Erikovog odlaska na službeni put avionom. Poletanje je kasnilo jer posada nije imala dovoljno veliki pojas kojim bi se vezao. Putnik, koji je sedeo pored Erika, pogledao ga je i besno rekao: - Zbog vaše debljine ću propustiti povezani let!

Posle ovog neprijatnog iskustva, Erik je potražio nutricionistkinju. Njen prvi savet bio je da ode do lokalnog prihvatilišta i usvoji psa. Erik ju je poslušao, rekavši zaposlenom u prihvatilištu kako želi da usvoji gojaznog psa srednjeg doba sa kojim bi imao nešto zajedničko.

Kada je ušao u prostoriju, čovekov pogled se susreo sa Pitijevim. Erik je poveo psa kući, ne znajući šta jedan od drugog mogu da očekuju. Ali tokom vremena njih dvojica su razvili povezanost koju Erik nije iskusio ni sa jednom životinjom ili drugim ljudskim bićem.

Piti i Erik započeli su svoje dnevne šetnje koje su u početku trajale najmanje pola sata i, u roku od godine, zahvaljujući promeni u ishrani i šetnjama sa Pitijem, Erik je smršao 60 kilograma. Njegov život se drastično promenio nabolje - prestao je da pije lekove, a više nije imao ni dijabetes. Piti je takođe smršao 11 kilograma.

Erik kaže da je iz papira o Pitijevom usvajanju saznao da je pas bio napušten i da se niko sa njim nije igrao. Imao je artritis i osip na koži koja mu se sve vreme ljuštila. Piti je bio sličan Eriku i bez prijatelja - njegova budućnost tada se činila mračnom.

Zahvaljujući Pitiju, Erik je rešio da postane čovek kakav je oduvek želeo da bude, a jedna od tih stvari uključivala je da istrči maraton - Pitijev pogled mu je govorio, "ti to možeš".

Foto: Youtube PrintScreen/Mutual Rescue

Međutim, Piti je dospeo u pozne godine. Jednog dana, veterinar je otkrio rak na slezini i za Pitija se, nažalost, ništa nije moglo učiniti.

Piti je tog dana ležao na patosu, a Erik se spustio pored i zagrlio ga, doslovce osetivši kako život napušta telo voljenog prijatelja. I Piti je otišao.

Erik i dalje nije preboleo Pitija. Šest meseci po Pitijevoj smrti, otišao je u prihvatilište i video psa kojeg još nisu oglasili za usvajanje. Pas i čovek su se pogledali, i životinja kao da mu je rekla, "frajeru, hajde da idemo odavde".

Erik kaže da je Džejk potpuno drugačiji pas od Pitija. On voli da se igra i da sa njim trči deonice od 10 milja, tokom priprema za polu-maraton. Džejk je najbolji partner za trčanje kojeg je Erik mogao da nađe.

Zahvaljujući Pitiju, Erik je i dalje živ i u odličnoj formi - njegov ljubimac pretvorio ga je u bolju osobu, na čemu će mu biti večno zahvalan.

Ostavite komentar