FunBox > (Ne)potrebno znanje

Ovi SENDVIČI nisu više za JELO: HIT status Srpkinje o PUTOVANJU na more

I sve se ovo posle par dana zaboravi, ostaju samo lepe uspomene - napisala je Suzana

Izvor: K1info/telegraf.rs

29/07/2023 > 21:14

podeli vest:

Ovi SENDVIČI nisu više za JELO:  HIT status Srpkinje o PUTOVANJU na more
Foto: Freepik.com


Turisti koji odmaraju u Grčkoj često su u nedoumici kada je reč o putovanju, izboru letovališta, plažama, cenama u prodavnicama i restoranima, ali i mnogim drugim dilemama za koje savete traže od kogisnika Fejsbuk grupe "Grčka info".

Ovog puta dilemu oko toga da li putovati autobusom ili automobilom pokušala je da dočara jedna Suzana, koja je opisala sve prednosti i mane za bilo koje prevozno sredstvo da se opredelite.

Njenu objavu prenosimo u celosti:

 - Putovanje autobusom ili automobilom? Avion sam izostavila, nepotrebno je diskutovati, jer svi znamo da je to naj... u svakom pogledu prevozno sredstvo.

Dan kad se kreće na letovanje, tu nema šta opisati, kod mene je to zbrka, frka, strka kao kad na TV motaš reklame, tako da i zaprežnim kolima da putujem ne bih našla zamerku.

Ko putuje autobusom opštepoznato je, da je izlazak iz "sobe" do 9h, a prevoz je u kasnim popodnevim satima što zavisi od dolaska autobusa sa sledećom smenom ujutru, jer vozači po zakonu moraju da imaju pauzu od 8 sati između dve vožnje.

Foto: Unsplash.com

 

Taj dan mi je smor, još kad kažu odeš na plažu poneseš samo ručni prtljag i iskoristiš i taj dan, šta bre da iskoristim kad sam pod stresom, a da ne pričam taj ručni prtljag nije baš tašnica na rame.

U autobusu svi nervozni, sve im smeta od klime, glasnog pričanja, dužine pauza, jer su obavezna čuvena upozorenja da se ne kasni od predviđenog vremena za pauzu, jer moramo da požurimo da na granici budemo među prvima...

Par godina unazad idemo sopstvenim prevozom i to su muke tantalove, naš "smeštaj" je u glavnoj ulici koja je jednosmerna, prometna, treba biti Hudini da u najkraćem roku istovariš iz gepeka pored kofera koji su najmanji problem, one kese i kesice, torbe za ovo-ono, jastučiće za vrat, za pod glavu, za pod nogu... Jaknice i duksevi za manje hladno, više hladno, za ne daj Bože ako padne sneg, a da ćebence da ne zaboravim, ako se nekome spava, da se ne pre'ladi, ručni frižider sa sendvičima za usput, a usput je Predejane koje se obavezno poseti zbog radi lepinje sa kajmakom, a kad dođeš na odredište "poljem se širi miris girosa... i onda čuvena konstatacija: Ovi sendviči nisu više za jelo.

Foto: Freepik.com

 

Elem, kad se istovariš brzinom svetlosti, ide sledeći nivo "igrice" potraga za parkingom, kružeći ulicama sa punom pažnjom i koncentracijom, kao snajperista na položaju, toliko da ti se zavrti u glavi i kad ugledaš slobodno mesto kao kobac na plen se ustremiš i tu ga zabetoniraš do sledeće sezone.

I onda svi oni planovi o obilascima okoline se rasprše rečenicom: gde sad da pomeram kola, super je mesto u hladovini, zauzeće ga neko. Nije baš da ne idemo u obilaske, u toku dana bar jednom obiđemo našeg "ljubimca" da proverimo da li je još tu, da se neko nije dosetio da ga "prošeta".

Povratak kući je kad zakukuriče prvi petao... ups galeb, ne znam kako se zove njegovo oglašavanje, splićani kažu da klikće, ja bih rekla da rokće koliki mu je "grcman" što bi rekla moja pokojna baba, ne znam pravo značenje, ali znam da je to govorila kad neko glasno priča.

To kretanje u cik zore to je moj "izum" i veoma sam ponosna zbog toga.

I sve se ovo posle par dana zaboravi, ostaju samo lepe uspomene - napisala je Suzana.

Ostavite komentar