Porasla mesečna rata KREDITA, najviše onima koji ODSKORO otplaćuju zajam

Rast euribora, koji je posle dugogodišnje negativne vrednosti nedavno prešao u pozitivnu i premašio jedan odsto, povećaće mesečnu ratu kredita u evrima, a povećanje će, prema oceni generalnog sekretara Udruzenja banaka Srbije Vladimira Vasića, najviše zavisiti od visine kredita i činjenice kada je uzet odnosno koliko je do sada otplaćeno.

- Ako je neko uzeo 50.000 evra stambenog kredita pre recimo 15 godina i dobar deo otplatio, onda rast euribora neće mnogo uticati na visinu rate i ona bi mogla da se poveća za oko pet, 10 ili 15 evra. Međutim, ako je isti kredit uzet skoro i otplaćemo malo onda mesečna rata može da se poveća i za oko 30 i više evra - rekao je Vasić za Tanjug.

Građanima kojima je kredit neophodan savetuje da i pored rasta euribora ne odustaju od svoje namere, ali da računaju na to da će se u narednih godinu do godinu i po verovatno voditi restriktivna monetarna politika, da će novac biti skuplji, te da budu spremni na nešto veću mesečnu ratu.

- Iskreno se nadam da bi period restiktivne monetarne politike mogao da se završi za oko godinu do godinu i po dana, ali mnogo toga je van našeg domašaja. Takođe se nadam, da kada je reč o budućem kretanju eurobira da on neće biti nagao već postepen - kaže Vasić.

Takvo očekivanje bazira na činjenici da je postepen rast pre svega u interesu građana i privrede Evropske unije, te da zbog toga tamošnje monetarne vlasti neće dozvoliti skokovite promene, već da će se dati dovoljno prostora svima da se prilagode novonastaloj situciji.

U suprotnom, navodi, može da se desi stagflacija, odnosno da istovremeno postoje inflacija i pad privredne aktivnosti, što, kako kaže, nikako nije dobro.

Negativna vrednost euribora, koji je inače prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac, prema njegovim rečima je prilično neuobičajena situacija, ali je ona još jedan od proizvoda koji je iznedrila tadašnja situacija odnosno pad proizvodnje i nedovoljna tražnja.

- Za razliku od sadašnje, restriktivne monetarne politike tadašnja je bila izdašnija, novac je bio jeftin i poruka centralnih monetarnih vlasti je bila uzmite novac i trošite. Taj period se završio i to iz više razloga od kojih je jedan svakako kovid 19, ali i energetska kriza, zatim geopolitička situacija u kojoj se Kina, da tako kažemo, zatvorila, kada Ukrajina ne može da plasira svoje žitarice i kada gas ne može da dođe u Evropu - navodi Vasić.

Rast euribora će se na mesečnim ratama osetiti zavisno od toga da li se njegovo usklađivanje radi tromesečno ili šestomesečno, što zavisi od banke do banke odnosno od toga kako je ugovorom sa bankom precizirano.

 

Ostavite komentar