ZIMOVANJE - U SRBIJI ILI INOSTRANSTVU? Pašćete na teme, ne sa skija, NEGO ZBOG CENA

Energetska kriza ove godine diktira i cene zimovanja, a pitanje je i da li će sva skijališta u Evropi da rade, ocenjuju turistički radnici. Cene smeštaja i usluga već su sada veće, a dodatna poskupljenja su tek u najavi. Osim prevoza, koji je do nekih destinacija "papren", poskupela je i hrana.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta kaže da ne postoje nikakve garancije da će skijališta u Zapadnoj Evropi raditi bez izmena s obzirom na to da se suočavaju sa rastom troškova električne energije.

Foto: Pexels.com

- Zbog energetske krize skijališta u Austriji, Francuskoj i Italiji nešto kasnije formiraju cene nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Moguće je da će i sama skijališta raditi kraće, kao i da će biti problema sa proizvodnjom veštačkog snega. Cene u Srbiji, regionu i Bugarskoj, su formirane, ali su više od 20 do 30 odsto u hotelima, dok su u privatnim smeštajima više od 10 do 15 odsto. Sigurno je da će ova skijališta raditi. Važno je napomenuti i da je neminovno da će na planinama sve biti skuplje, jer je poskupela cena goriva, struje i hrane - objašnjava Seničić.

Na pitanje zašto se čini da nam je isplativije da zimujemo u inostranstvu nego na popularnim planinama u našoj zemlji, Seničić kaže: 

- To je pitanje ponude i tražnje, zvuči nelogično, ali kada imate određeni broj kapaciteta za koje vlada veliko interesovanje cene su više. Srbija na planinama ima mali broj dobrih hotelskih kapaciteta i kada imate veliki broj ljudi koji žele da u određenom terminu boravi, logično je da oni koji su vlasnici te cene podignu na nivo koji odgovara tražnji. Kod nas hotelijeri računaju na tri meseca zimske sezone i eventualno mesec ili dva u toku leta i kada podelite sve troškove za jednu kalendarsku godinu i prebacite na tih 5-6 meseci rada dobijete odgovor zašto je skuplje zimovanje u našoj zemlji - dodaje Seničić.

 

Prema njegovim rečima, zemlje Zapadne Evrope imaju restriktivne uslove na skijalištima, nema navale kako je uobičajeno u Srbiji od recimo decembra do februara.

- Poenta je u tome da destinacije na planinama u inostranstvu rade tokom cele godine, a i tokom leta imaju sadržaje. Mi nemamo razvijeno kao u Austriji, Italiji da jedan hotel na planini radi 12 meseci, pa su i troškovi za godišnje poslovanje niži, a onda i cena koja se nudi na tržištu je niža - kaže on.

Foto: Pixabay.com

Međutim, Seničić objašnjava da na cene utiče i mnogo drugih faktora, kao što je udaljenost od staze i opremljenost apartmana.

- U Srbiji možete da bukirate apartman od 60 do 120 evra dnevno, dok u Austriji i Nemačkoj od 50 evra do 200 evra. Svakako ljubiteljima skijanja su dobro poznate razlike, prednosti i mane skijanja u inostranstvu i u svojoj zemlji, i to je zaista teško porediti - dodaje Seničić. 

 

Iz jedne ski organizacije u Beogradu kažu da je za predstojeću zimsku sezonu najveće interesovanje  zimovanje u inostranstvu i to najviše zbog odnosa cene i kvaliteta.

- U Francuskoj, recimo, od 7. do 14. januara, dok ovde traje raspust, za autobuski prevoz, smeštaj i ski pas treba da se izdvoji 359 evra po osobi. U Austriji je nešto skuplje pa ista ova ponuda, u istom periodu košta 449 evra, dok u Italiji u Sestrieru, u kome su se 2006. godine održale Zimske olimpijske igre, oko 500 evra košta sedam noćenja. Iz Slovenije još nismo dobili ponude, jer je tamo cena struje skočila neverovatnih šest puta, pa ni oni ne znaju šta da rade, ni kakve cene da ponude - kažu u ovoj turističkoj organizaciji.

 

Inače, cene smeštaja na srpskim planinama se razlikuju i variraju od datuma, da li je u jeku ski-sezone ili ne, lokacije...

Titulu najskuplje domaće zimske destinacije neoborivo drži Kopaonik. Tako druge nedelje januara, za četvoročlanu porodicu, za šest dana, treba izdvojiti 1.000 do čak 5.082 evra. Hoteli uglavnom nude uslugu sa doručkom. Najam apartmana za isti period košta u proseku od 350 do 900 evra. 

Nešto povoljnije prolaze oni koji zimuju na Zlatiboru. U hotelu, za polupansion za porodicu sa dvoje dece, za šest dana treba izdvojiti od 750 do 1.700 evra, dok u apartmanu u istom periodu može da se boravi za 200 evra, pa naviše.

Foto: Pixabay.com

Drugačija Jahorina

Noćno skijanje na još 3,5 kilometara staza, novi ski liftovi i žičare, SnowBoard park i Olimpijski bar - to su samo neki od noviteta koje je OC Jahorina uvela za zimsku sezonu 2022/2023. Direktor ovog ski centra, Dejan Ljevnaić kaže za K1 info portal da su ove novine donele i nešto više cene, ali da je recimo ski pas na ovoj planini najpovoljniji i iznosi samo 31 evro za dan. 

- Dosta smo uložili  u infrastrukturu, a osim toga sve je poskupelo zbog krize. Cene smo morali da podignemo za 10 odsto, pa sada u hotelu noć sa doručkom košta od 30 do 120 evra, dok za iznajmljeni stan, za četiri osobe treba da izdvojite oko 50 evra za dan. Ono što je dobro, jeste da Republika Srpska ne uvodi restrikcije i ne povećava cenu struje u vremenu kada to rade evropske države. Jedini smo na Balkanu koji imamo viškove električne energije, više od 30 odsto i to je jedan od razloga što ćemo u sezoni imati najpovoljnije cene, u odnosu na kvalitet - objasnio je Ljevnaić.

Predrag Marić osnovao je sajt za izdavanje smeštaja na Tari i za naš portal kaže da je na ovoj planini poslednjih godina izgrađeno mnogo objekata i da je konkurencija među vlasnicima ogromna.

- Zbog toga cene nisu otišle "u nebo" uprskos činjenici da su troškovi vlasnika ogromni. Za apartman na ovoj planini treba da se izdvoji od 50 do čak 200 evra za noć. Međutim, u periodu novogodišnjih praznika ove cene će sigurno biti duplirane. Bez obzira na to interesovanje građana za zimovanje jeste veliko - kaže Marić. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar