Muškarac PREMINUO OD UBODA STRŠLJENOVA, evo šta treba raditi AKO VAS NAPADNU

Tokom letnjeg perioda stršljenovi su najaktivniji, a od trenutka uboda do eventualne burne alerggisje reakcije dele nas minuti

Od uboda stršljenova u Gornjoj Voći, kod Varaždina u Hrvatskoj, smrtno je stradaio muškarac star 58 godina.

Policija je saopštila da je on u subotu pomagao svom komšiji u poljoprivrednim radovima na porodičnom imanju, a kada su pomerili balu sena, obojicu ih je napao roj strljenova.

Oni su se sklonili u porodičnu kuću, ali je jedan od njih preminuo od zadobijenih uboda.

Varaždinska Hitna pomoć koja je izašla na lice mesta pokušala je bezuspešno da ga reanimira.

Zamenik Županijske državne tužiteljke naložio je obdukciju preminulog, preneo je hrvatski portal Index.

Kod određenog broja ljudi se nakon uboda stršljena ispoljava teška alergija, koja može da dovede do smrtnog ishoda

Tokom letnjeg perioda, pčele, ose i stršljeni su najaktivniji, a stručnjaci upozoravaju da nas od trenutka njihovog uboda do eventualne burne alergijske reakcije dele minuti. Nažalost, prevencija gotovo da ne postoji, a da li će ishod biti fatalan, zavisi od nekoliko fakora.

Insekti najčešće napadaju životinje, ali postalo je pravilo da svake godine, tokom jula i avgusta, beležimo slučajeve kada ovi “letači”, posebno ako su isprovocirani, napadaju i ljude.

Rakcije na ubod

Blaga reakcija na mestu uboda u praksi je i najčešća, kaže specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić.

– Najčešće se, prilikom uboda pčela i osa, kao i stršljena, javljaju blage, lokalne reakcije. Mesto uboda postaje crveno, otečeno, tvrdo i bolno. Takvo stanje prolazi za nekoliko sati, a kod pojedinih ljudi može da traje i nekoliko dana. Na mesto uboda poželjno je stavljati hladne obloge, a zarad sigurnosti, nije greška popiti antihistaminik. Za blaže slučajeve nije neophodna lekarska pomoć – istakla je ona.

Nešto snažnija reakcija javiće se, dodaje dr Šehić, usled nastanaka infekcije na mestu uboda.

– Neretko se dešava da dođe do infekcije oko i unutar mesta uboda, a uzrok je najčešće češanje. Mesto uboda obično svrbi, ali to mesto nikako ne treba dodirivati. Stanje se tretira posebno i, u dogovoru sa lekarom, trebalo bi uzeti određenu terapiju – istakla je ona.

Kod određenog broja ljudi se, nakon uboda, ispoljava alergija kao posledica reakcije organizma na otrov insekta. To ubrizgavanja otrova, upozorava naša doktorka, može da izazove mnogobrojne poremećaje, pa i da dovede do smrtnog ishoda.

– Reakcija na ubod stršljena javlja se ukoliko je osoba alergična, a najteže stanje koje sledi naziva se anafilaktički šok. Tegobe koje idu uz alergijske reakcije su promene na koži, gušenje, tegobe u funkciji organa za varenje, poremećaj stanja svesti i kardiološke smetnje. Međutim, ono što karakteriše anafilaktički šok jesu drastičan pad krvnog pritiska, gušenje, kao i usporavanje cirkulacije, zbog čega pacijent, ako se ne reaguje odmah, može da nastrada – ističe dr Šehić.

Kako objašnjava, alergijska reakcija počinje na mestu kontakta organizma sa uzročnikom – alergenom, naglo se pogoršava, pa fatalni ishod, ukoliko se ne reaguje odmah, može nastupiti za nekoliko minuta.

– Simptomi se naglo pogoršavaju, posebno prilikom ujeda za jezik, kapak ili lice. Tada dolazi do oticanja mekih tkiva, disanje postaje otežano, a osoba postaje uznemirena. U tim trenucima žrtva može da kolabira. Zato je potrebno da se reaguje brzo, jer često takvu osobu minuti dele od smrti – upozorava doktorka.

Samopomoć

Prema njenim rečima, pacijentima koji znaju da su preosetljivi na ubod nekog insekta savetuje se da uz sebe imaju pribor za samopomoć.

– Antihistaminik možda neće da deluje na vreme, odlazak u ambulantu može da potraje, pa je najbolje kod sebe imati pribor prve pomoći, koji, u ovom slučaju, podrazumeva injekciju adrenalina, koju pacijent sam sebi daje. Ta injekcija mu služi da “premosti” vreme do dolaska u prvu zdravstvenu ustanovu i ona je jedini lek koji može da deluje – smatra dr Radmila Šehić.

Nema preventive, osim opreza

Sa druge strane, preventiva gotovo da ne postoji, ali građani mogu da obrate pažnju na nekoliko stvari, poručuje Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

– Stršljenovi obično prave gnezda na velikim visinama, najčešće van urbanih sredina. Ali dešava se da ih naprave u napuštenim objektima ili potkrovljima, a onda je jako komplikovano da ih uklonite. Može da se desi da se spoljni omotač zgrade ošteti i oni nađu rupu u koju se nasele. Imali smo slučaj na Miljakovcu kada su letve na jednoj staroj zgradi popadale i tu su insekti napravili gnezdo. U takvim slučajevima moraju da se angažuju ljudi koji imaju aplinističku opremu, jer ne možete drugačije da pristupite vrhu zgrade – objašnjava Aleksić.

On kaže da se stršljenovi mogu ubiti sprejom za leteće insekte, ali je potrebna nešto veća količina, zbog veličine insekata.

– Ipak, savet je da se oni zaobiđu. Imali smo primere u nekim selima da su napadali ljude i bilo je smrtnih slučajeva zbog uboda. Ako priđete previše blizu gnezdu, oni imaju sistem kojim javljaju drugim jedinkama da je ono napadnuto i onda kreću da ga brane. Napadaju u roju, a to može biti fatalno – objasnio je on.

Ako vam uđu u kuću

U slučaju da vam stršljen uđe u stan ili kuću, Aleksić kaže da bi najbolje bilo da ga pustite da izađu.

– On je zbunjen i neće odmah da napada, već pokušava da pobegne – kaže on.

Kako on dodaje, postoji i jedna vrsta ose, takozvana mamutska osa, koja ima iste boje kao stršljen, pa ih ljudi često mešaju.

– Te ose prave podzemna gnezda u starim panjevima jer jedu larve koje tu žive. Ali one su korisne, pa smo nekoliko puta morali da ubeđujemo ljude da ih ne diraju. Specifično je za njih da ne zuje kao stršljeni, a mešaju ih jer su slično obojene – kaže Aleksić.

Tagovi: