Da li stvarno TONE SOLITER OD 20 SPRATOVA u Bloku 62? I - KO ĆE DA PLATI štetu?

Vest da je soliter u Ulici Jurija Gagarina 102 u Bloku 62, koji ima 20 spratova i 78 stanova, navodno počeo da se "sleže", izazvala je paniku na Novom Beogradu.

Da su nastali problemi sa višespratnicom, videlo se kada je popucala betonska ograda u prizemlju, koju su nadležni iz JP "Gradsko stambeno", reagujući po prijavi stanara, poduprli drvenim gredama kako se zid ne bi srušio.

Branko Čuković, upravnik zgrade u Ulici Jurija Gagarina 102 i građevinski inženjer u CIP-u Slobodan Naumović govorili su o ovom problemu u emisiji "Uranak" na K1 televiziji.

Čuković tvrdi da se kao upravnik zgrade obratio javnom preduzeću Gradsko stambeno koji je po prijavi izašao na teren i postavilo drvenu skelu koja je privremeno rešenje. 

- Jedini problem koji imamo je ograda na jednom delu zgrade. Da se zgrada sleže to bi moralo da se vidi i po unutrašnjosti zgrade, zidovi bi pucali. Nismo tražili da se zgrada na neki način obezbedi zbog pretpostavke da se sleže. Zgrada se ne sleže. Samo jedan zid, odnosno deo ograde je počeo da se sleže, a ne zgrada. Neko je rekao da zgrada tone, što uopšte nije tačno. Nema pukotina u stanovima u ovom soliteru. Sporna ograda služi da neko ne padne sa prolaza kada prolazi do lokala koji se tu nalaze. Taj prolaz se koristi svakodnevno i koristi ga veliki broj osoba. Primetili smo da se zid odvaja od prolaza pre nekoliko meseci. Tada smo rešili da tražimo od Gradskog stambenog da to saniraju jer redovno plaćamo održavanje - objasnio je Čuković. 

Upravnik zgrade je rekao da je sporno to što oni plaćaju Gradsko stambeno, a tim novcem neće biti pronađeno rešenje za novonastalu situaciju.

- Jedna naša komšinica izračunala je da Gradsko stambeno svake godine uzme 500.000 dinara iz naše zgrade. To su velike pare za nas stanare. Oni su došli i postavili portpornu zaštitu i rekli su da je to privremeno rešenje. Konačno rešenje kako su rekli u Gradskom stambenom je da mi, stanari, angažujemo firmu koja će uraditi statički proračun i dati statičko rešenje kako to da se reši. Gradsko stambeno to ne radi, ali mogu da plate nekoga ko to radi, a ne opet da padne teret na nas stanare koji već sve plaćamo. Ne plaćaju spremačicu, održavanje liftova… šta plaćaju, a za šta uzimaju pare? Sami menjamo rasvetu po hodnicima, a oni uzimaju novac redovno. Ko će da plati izvršenje radova. Drvene grede jesu dovoljne za privremeno rešenje. Imamo problem i sa druge strane zgrade kod stepeništa, gde je takođe došlo do uleganja ograde. Voda prodire kroz zgradu, ali to nije pitanje stabilnosti. Nigde na zgradi nisam video nijedan element koji ukazuje ili signalizira da je nebezbedna za život  - ispričao je Branko Čuković.

Foto: K1/Printscreen

Sleganje terena

Naumović je objasnio da je u stvari došlo do nekih promena u tlu na koji se oslonila ta ograda, odnosno došlo je do deformacije i sleganja.

- Ceo taj deo Novog Beograda rađen je po sistemu skeleta sa nekim montažnim armirano-betonskim elementima koji se bukvalno postavljaju po obodu zgrade, odnosno kao neka vrsta zidova. Samim tim i neki pomoćni elementi u vidu ograde su montažnog tipa sa svojim temeljima. Zgrada je stabilna. Mediji su prenosili da se dogodilo nešto katastrofalno, pominjale su se grede od nekolio tona i neki stubovi i da postoje delovi konstrukcije koji nemaju armaturu. Zgrade su stare 44 godina i deformacije mogu da se očekuju na onim elementima oko same zgrade. Došlo je do promene u tlu ispod samih temelja. Tlo je izgubilo svoju nosivost, a ograda je teška sama po sebi - objasnio je građevinski inženjer. 

Naumović je u dodao i da ono što se često dešava je da navodno privremena rešenja postaju trajna i to u periodu od mnogo godina.

- Mnogi objekti su izgrađeni kao privremeni, a traju više od 20 godina. Problem mora da se reši tako što predsednik kućnog saveta treba da zove firmu koja se bavi tom tematikom. Taj deo ograde može da se poruši, pa da se izgradi novi po istom principu ili da se ta ograda bukvalno sruši i da se na njenom mestu postavi neka najprostija metalna ograda koja bi radila ono što treba da radi i da štiti prolaznike od pada. Ovde mora nešto da se uradi, jer je ta betonska ograda velika i teška. Te drvene grede sada su tu kao vrsta upozorenja. Narod nije sklon da sve to gleda svakodnevno. Problem je samo doveden u stanje da se se proces koji je počeo ne nastavi. Mislim da grede nisu postavljene kako treba i dobili smo šklopociju. Pre svega, trebalo bi da se uradi neka zaštitna ograda pre svega zbog dece jer može da dođe i do dodatnog popuštanja ograde - kazao je Naumović u “Uranku” na K1 televiziji.

Foto: K1/Printscreen

Kako kaže građevinski inženjer zgrada nije u opasnosti već njeni “prateći elementi”.

- Ograda je izašla iz svoje funkcije i oslonca. Jednostavno postoji opasnost od preturanja. Ti objekti su fundirani na svojim sopstvenim temeljima, a oni su plitki. S vremenom dolazi do promene vlažnosti i nosivosti tla, što dovodi do sleganja. Ne kažem da je to uzrok, ali može da bude. Veliki broj zgrada je fundiran na pravi način na Novom Beogradu. S obzirom na godine starosti zgrade, pretpostavljam da su je fundirali na šipovima s obzirom na visinu i tlo na kojem se nalazi. Zgrada kao takva bi trebala da bude sigurna. Sve ono okolo što se "lepi" za zgradu je fundirano na sebi svojstvenim temeljima - ispričao je Naumović.

Upravnik zgrade dodaje da nije sporno ni ko će da radi, ali je problem ko će da plati.

- Veliki problem su nam finansije,. Po ovome bi trebalo da angažujemo firmu ili ustanovu koja će da dođe da uradi popravku. Stanarima je cilj da to reše jer je svakome interes da bude bezbedan na mestu na kojem živi, ali moramo da postavimo pitanje gde ide novac koji nama uzima Gradsko stambeno. Naša zgrada za nekoliko decenija nije ništa dobila od tog preduzeća – kazao je upravnik zgrade Branko Čuković.

Nadležni za zgrade

Slobodan Naumović objasnio je i šta su naredni koraci za rešavanje ovog problema i ko je nadležan.

- Ako ste vi vlasnik kuće, sve što padne sa te kuće na trotoar ili ošteti ili povredi nekoga vi ste krivi za to. Takođe su stanari odgovorni i zaduženi za lift, ograde i slično. To je lični problem stanara. Kako i na koji način to je stvar dogovora. Novac odlučuje o nekim stvarima, nažalost živimo u takvom vremenu. Pretpostavljam da postoji ugovor koji je Gradsko stambeno potpisalo sa upravnikom zgrade. U tom ugovoru verovatno piše koje su obaveze upravnika i stanara zgrade, a koje su Gradskog stambenog. Novac koji stanari uplaćuju je verovatno za neku vrstu tekućeg održavanja. Po mom mišljenju taj novac ne spada u finansiranje ovoga što se desilo - rekao je Naumović.

 

 

Ostavite komentar