OCENA kao merilo znanja? ĐACI "naštelovani" da UČE samo koliko moraju, kako to da se PROMENI?

Upravni odbor Društva direktora škola Srbije traži da Ministarstvo prosvete promeni pravilnik o ocenjivanju u školama.

Prema njihovim, rečima razlog za to je što je uz tri jedinice, dovoljna jedna trojka, možda i na samom početku školske godine da bi učeniku bila zaključena ocena dvojka na polugodištu. Mnogi đaci kalkulišu i ne uče kako bi stekli znanje, već samo za ocenu.  

Prema važećem pravilniku, ocena se zaključuje na osnovu aritmetičke sredine svih pojedinačnih ocena - za zaključenu dvojku potrebno da prosečna ocena bude najmanje 1,50. Društvo direktora škole Srbije predlaže da se granični prag pomeri na 1,75 i zbog toga su, kažu, podneli inicijativu Ministarstvu prosvete.

- Direktori su, na nagoveštaj svojih profesora, došli do zaključka da postojeći pravilnik zloupotrebljavaju učenici. Na primer, dobiju trojku i tri jedinice. Tada se napravi prosek, što znači da učenik ima zaključnu dvojku. Iz priloženog se ipak vidi da to možda nije znanje za prelaznu ocenu - kaže Milibor Saković, član Društva direktora škola Srbije.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija ističe da je u sistemu koji je orijentisan prema oceni, znanje zapostavljeno i da o ocenjivanju treba razgovarati.

- Mogli smo da primenimo sisteme koji postoje na zapadu. Jedan od predloga je eksterno testiranje. Učenici pohađaju školu, uče predmete i periodično se radi eksterno testiranje na nivou čitave zemlje. Testovi se sastavljaju u okviru Zavoda, standardizovani su i za sve učenike isti - priča Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

Nije ni čudo što učenici kalkulišu, kad je sistem takav da im od ocena, odnosno proseka zavisi broj poena za upis u srednju školu i na fakultet. Pitanje je da li ocena treba i može da bude merilo znanja.

Direktor Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao je da nije siguran kakvu će promenu doneti izmena pravilnika o ocenjivanju, jer nastavnici uzimaju u obzir i subjektivni sud prilikom zaključivanje ocena.

Uz tri jedinice, dovoljna je jedna trojka, možda i na samom početku školske godine da bi učeniku bila zaključena ocena dvojka na polugodištu. Mnogi đaci kalkulišu i ne uče kako bi stekli znanje, već samo za ocenu.

Foto: Printscreen RTS

Prema važećem pravilniku, ocena se zaključuje na osnovu aritmetičke sredine svih pojedinačnih ocena – za zaključenu dvojku potrebno da prosečna ocena bude najmanje 1,50. Društvo direktora škole Srbije predlaže da se granični prag pomeri na 1,75 i zbog toga su, kažu, podneli inicijativu Ministarstvu prosvete.

- Direktori su, na nagoveštaj svojih profesora, došli do zaključka da postojeći pravilnik zloupotrebljavaju učenici. Na primer, dobiju trojku i tri jedinice. Tada se napravi prosek, što znači da učenik ima zaključnu dvojku. Iz priloženog se ipak vidi da to možda nije znanje za prelaznu ocenu - kaže Milibor Saković, član Društva direktora škola Srbije.

Predsednik Foruma beogradskih gimnazija ističe da je u sistemu koji je orijentisan prema oceni, znanje zapostavljeno i da o ocenjivanju treba razgovarati.

- Mogli smo da primenimo sisteme koji postoje na zapadu. Jedan od predloga je eksterno testiranje. Učenici pohađaju školu, uče predmete i periodično se radi eksterno testiranje na nivou čitave zemlje. Testovi se sastavljaju u okviru Zavoda, standardizovani su i za sve učenike isti - priča Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

Nije ni čudo što učenici kalkulišu, kad je sistem takav da im od ocena, odnosno proseka zavisi broj poena za upis u srednju školu i na fakultet. Pitanje je da li ocena treba i može da bude merilo znanja.

Direktor Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović rekao je da nije siguran kakvu će promenu doneti izmena pravilnika o ocenjivanju, jer nastavnici uzimaju u obzir i subjektivni sud prilikom zaključivanje ocena.

- Prava stvar, i što se primenjuje u kvalitetnim obrazovnim sistemima, jesu eksterni testovi. Naš obrazovni sistem je krenuo u tom smeru. Takvim testiranjima se diže nivo ocenjivanja i znanja naših đaka - ukazuje Ranđelović.

Prema njegovim rečima, učenici uče za ocenu jer su tako "naštelovani", jer im svaki korak u obrazovanju zavisi od ocena u prethodnom periodu.

- Imamo dosta prostora za promene, ali ne na formalnom nivou u izmeni pravilnika, već u radu učitelja i nastavnika sa decom. Uvek ćemo subjektivne elemente zadržati. Rešenje je da češće da obavljamo eksterno ocenjivanje. Jedini pravi eksterni test koji imamo je mala matura - objašnjava Ranđelović.

Foto: Freepik.com

Govoreći o velikoj maturi, direktor Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović kaže da naš obrazovni sistem na tome radi od 2009. godine.

- Sva deca u Srbiji će, bez obzira u kojoj su školi, imati jednake uslove za polaganje. Rezultat deteta u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu biće jednako vrednovan - kaže Ranđelović.

Naglašava da se tako "sudbonosni koraci"u obrazovnom sistem donose na osnovu mišljenja stručnjaka, te da je potrebno da se i đaci tome prilagođavaju.

Prema njegovim rečima, i nedostatak kadrova je veliki problem za obrazovni sistem u zemlji. "Taj požar treba da se gasi. Najurgentnije je kod matematičara, informatičara, fizičara. Treba da brinemo i o statusu tih ljudi u sistemu i zašto naša deca ne žele da se školuju za nastavnička zanimanja", zaključuje gost Beogradske hronike.

 

Ostavite komentar

Bakster

Sve neki trte mrte strucnjaci pricaju u krug itd. Treba da se izbaci 70% gradiva iz svih predmeta da ja ako sam talenat za recimo istoriju i geografiju imam vremena da izucavam to a ne da gubim vreme na preobimnu matematiku sinuse kosinuse korenje itd ili hemijske formule koje mi nikada nece u zivotu koristiti. Isto tako onaj koji voli matematiku i te iate sinuse i kosinuse gubi vreme uceci istoriju koja mu ne ide i koju nikad u zivotu nece koristiti. To je najveca mana naseg osnovnoskolskog obrazovanja

02.03.2023 18:37

0 0 Odgovori