PROFESORKA iskrena posle TRAGEDIJE u školi: DETE je proizvod onoga što su ga RODITELJI u kući NAUČILI

Da li maloletničko nasilje sada eskalira jer nema pravog društvenog dijaloga za generacijom Zed? U Specijalnoj emisiji na televiziji K1 ovo pitanje Boško Jakovljević danas je postavio profesorki Fakulteta političkih nauka Nedi Todorović. 

Profesorka je danas sa gledaocima podelila priču jednog lokalnog vračarskog prodavca o sestri Koste K. koji je 3. maja u OŠ Vladislav Ribnikar ubio osam svojih drugara i čuvara škole, a ranio još pet učenika i nastavnicu istorije. 

 

- U slučaju tragedije koju svi preživljavamo krivi su roditelji, nije krivo dete. Dete je proizvod onoga što su ga roditelji u kući naučili, za to u ovom slučaju imamo i materijalne dokaze - da je dete na raspolaganju imalo sve to. Slučajno, zato što živim u toj ulici, poznajem sve prodavce u prodavnicama oko škole, i ušla sam u jednu prodavnicu i prodavac mi kaže: Ja svu tu decu odlično poznajem, jer kod mene svakog dana kupuju. Znam i tog dečka i njegovu sestru. Ona je pre neki dan došla kod mene i nešto je htela da mi plati. Iz džepa je izvadila novac, a ispao je nož. Ja sam se zgranuo i rekao: Šta će tebi nož, a ona mi je rekla: Nije moj, nije moj, to je od mog brata. On ga je nosio ali je policija naišla pa se uplašio da ga ne nađu kod njega i on mi ga je dao". To je informacija prodavca koji ih poznaje. Nije to bilo na mah i u tom momentu, to je bilo pripremljeno. To dete je nosilo nož u školu, a da li znamo da li neka druga deca nose noževe u školu? – rekla je prof. dr Neda Todorović danas na televiziji K1. 

Foto: K1 TV screenshot

Istakla je profesorka da je prodavac to trebalo da izgovori, da nekome kaže, ali da „nije bio svestan toga“. 

- Ja bih sigurno nekoga o tome obavestila, jer imam svest o tome. Meni se dogodio slučaj, jedan jedini za ovoliko godina rada sa studentima, da mi je posle onih naših ratova devedesetih, jednog dana zakucao na vrata kabineta student koji je tek došao sa ratišta. Izgledao je kao klošar i ja sam videla jedan pogled nenormalan, malo sam se trgla i pomislila sam: Može sada svašta da se desi, a niko ništa neće čuti, ti su kabineti naši izdvojeni. Nije uobičajena situacija da studenti dolaze nenajavljeni. A  onda sam rekla: Koleg,a šta vi želite? On je meni rekao: Da položim. Kažem: Dobro, važno vam je to sad, je l'? A šta bi vas zadovoljilo? On kaže: Bilo šta, samo da položim. Ja sam videla da je on bio u strašnom grču i pomislila sam: Može sad da ubije i sebe i mene. Tako mi je delovala situacija i ja sam rekla: Okej, ja ću vam sada dati šest, a vi ćete kada budete spremni doći, kad god hoćete do kraja studija, da mi odgovorite na neka elementarna pitanja za šest, je l' važi? I on kaže: Okej. I došao je. To je jedina moja poklonjena ocena u životu. I sad mi srce lupa kad pomislim na tu situaciju, ali to je ta neka situacija – rekla je profesorka Todorović. 

Stalno mislim na te roditelje

Profesorka Neda Todorović je na televiziji K1 istakla da smo svi u strašnom grču.

- Ja ne mogu da radim ono što inače radim i čime se bavim, kao da smo svi stegnuti. Isto je celoj ovoj zemlji, samo na drugi način to svako pokazuje. Svi smo u strašnom grču i ja sve vreme mislim na te roditelje. Kako će oni da žive dalje? I ispostavilo se da svako poznaje neke od tih ljudi, da svako poznaje nekog od te dece, mali je ovo grad bez obzira na to što ima dva miliona stanovnika. Sve se zna, mala je ovo sredina. Strašno mi je zatvaranje očiju i ćutanje, moramo kao građani da dostignemo nivo građanske hrabrosti, da kažemo šta mislimo, da javno to kažemo. Da stanemo iza toga, da snosimo posledice toga ako se to nekome ne sviđa. Da budemo neko ko će pokazati svojoj deci da se ponašamo odgovorno. Da nismo amebe koje ćute i plaše se i čuvaju svoj ćepenak u kojem nešto imaju i zarađuju. To je jako važno. Kako? Vaspitanjem. Ogroman je procenat nepismenih i polupismenih u ovoj zemlji, oko 50 procenata. Znaju da se potpišu, ništa ne čitaju, ali sve gledaju. Ovo su pre generacije u poslednjih 200 godina manje obrazovanih od svojih roditelja, a njihovi roditelji već su već bili izgubljena generacija jer smo prošli poslednji rat. Svi ovi programi puni nasilja su nepatriotski. Busamo se u grudi velikim patriotizmom ali to je antipatriotski. Nudiš im najniži program, vučeš ih nadole umesto nagore. Dajmo pola ocene više, dajmo sadržaj malo viši od njegovog nivoa koji će ga podići – rekla je profesorka.

– Televizije misle da su ubistvo, nasilje i psovka komercijalniji. Ali naši najgledaniji programi su bili neki drugi koji i dan-danas posle iks godina i decenija se gledaju i dalje, i donose novac. Nije tačno da ovo publika traži, to im se nameće. Nametni im malo nešto višeg nivoa, to je patriotizam - rekla je prof. dr Neda Todorović. 

Ostavite komentar