"Leto na bis" UNIŠTAVA useve: Zbog TOPLOTE pojavljuju se bolesti i ŠTETOČINE

Ova jesen je najtoplija od 2021, a to svakako ima uticaja na poljoprivrednu proizvodnju, pre svega, na pojavu biljnih bolesti i štetočina u svim usevima i kulturama.

Posledice klimatskih promena su, između ostalog, povećanje temperature vazduha i poremećaji u količini i rasporedu padavina. Sve to, ističu stručnjaci, utiče na promene u izboru hibrida, vreme setve i stanje useva, na mere zaštite bilja, tačnije pojavu biljnih bolesti i štetočina i na kraju na kvalitet i kvantitet prinosa.

- Visoke temperatura tokom letnjih i jesenjih meseci utiču na intenzivnu pojavu insekata kao što su vaši, tripsi i cikade, koji imaju veliki broj generacija i skriven način života, te ih je kao takve teško kontrolisati hemijskim merama suzbijanja - kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Zato je, objašnjava, važna pravilna i tačna identifikacija uzročnika, koja se mora zasnivati na kontinuiranim vizuelnim pregledima, a na osnovu kojih se preduzimaju adekvatne mere shodno prisutnim štetočinama, fazama razvoja insekata i same biljke. Izbor insekticida je izuzetno bitan zbog faze sazrevanja i poštovanja karence.

Vremenske prilike koje imamo poslednjih godina negativno utiču na proizvodnju hrane. 

- Pljuskovite kiše tj. obilne padavine u kratkom vremenskom periodu, prvo utiču na nemogućnost sprovođenja operacija na parceli, a na biljkama izazivaju oštećenja lisne mase i utiču na povećan broj sati vlaženja lista što utiče na pojavu bolesti tipa plamenjače, truleži. S druge strane, periodi suvog vremena iznuruju biljke, slabe im kondiciju, blokiraju dostupnost mikro i makro elemenata, kao i njihovu pokretljivost - dodaje naša sagovornica.

Foto: Pexels.com

U ratarskoj proizvodnji u Srednjem Banatu dominira proizvodnja kukuruza.

- Proizvođači su poslednjih godina primorani da seju hibride kraće vegetacije, pa se najčešće koriste hibridi iz FAO grupa između 300 i 450. Kasnije FAO grupe 500, 600, koje su pre 2021. bile prisutne na našem terenu, sada su vrlo retko zastupljene - objašnjava Parađenović.

Uljana repica je, navodi, kultura koja polako zauzima sve veće površine u Srednjobanatskom okrugu, jer se proizvodnja odvija u prvoj polovini godine koja je manje podložna temperaturnim skokovima i nedostatku padavina. A i otkupne cene odgovaraju proizvođačima.

- Setva je u ovoj godini obavljana uglavnom krajem avgusta i početkom septembra. Vremenski uslovi su uticali da imamo vrlo dobre sklopove. Možda čak i previše razvijen usev za ovaj period, jer u slučaju veće bujnosti, a pri pojavi jačih dugotrajnijih mrazeva tokom zimskog perioda može doći do propadanja upravo tih vrlo razvijenih useva. Prošle godine smo izbegli takvu pojavu zbog blage zime. Međutim, na usevima uljane repice smo imali intenzivnu pojavu insekata, a taj trend traje i dalje - objašnjava naša sagovornica.

U usevima uljane repice iz kasnijih rokova setve registruje se prisustvo pagusenica repičine lisne ose koje ishranom mogu pričiniti veoma značajne štete, a usled jačeg napada može doći i do golobrsta.

- Uočeno je i prisustvo odraslih jedinki buvača koje rupičasto izgrizaju kotiledone i mlado lišće. Značajno je i prisustvo lisnih vaši koje direktne štete usevima nanose tako što sisaju sokove biljaka. Međutim, mnogo značajnije štete mogu prouzrokovati kao prenosioci biljnih virusa. Trenutni uslovi u proizvodnji pogoduju povećanoj aktivnosti pomenutih štetočina što povećava i rizik od nastanka šteta na usevima - navode u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

Foto: Pexels.com

Pored značajne pojave insekata uočava se vrlo visoka brojnost glodara koji su se zadržavali na kukuruzištima i suncokretištima.

- Zaoravanjem ovih žetvenih ostataka beležimo migracije glodara na površine pod lucerkom, uljanom repicom i strnim žitima. Suzbijanje glodara je u toku i verovatno će morati da se obavlja u više navrata - kaže Parađenović.

Prenamnožavanju glodara doprinele su blage zime tj. nedostatak mraza, magle i zadržavanje žetvenih ostataka na parcelama.

Posledica nedostatka padavina u ovom periodu je i to što kasni setva strnih žita, tačnije, obavlja se dosta razvučeno.

- Na velikoj većini površina usev je posejan, ali slabije niče. Ponikle useve ugrožava pojava biljih vašiju i cikada, koje prelaze sa spontane flore oko parcela. Brojnost insekata je, ipak, manja nego 2022, jer su proizvođači, zbog lošeg prošlogodišnjeg iskustva, više zaoravali žetvene ostatke i suzbijali korove na strništima, čime su svakako doprineli smanjenju brojnosti - kaže Parađenović.

Stanje povrtarskih useva

Tokom septembra i oktobra u Srbiji je aktivna i proizvodnja povrća.

- Na parcelama se nalaze šargarepa, peršun, paštrnak, celer, cvekla. Pored toga što je i ova proizvodnja ugrožena od glodara, koji naročito naseljavaju ovakve parcele jer se navodnjavaju, vremenski uslovi, pre svega, temperature doprinose intenzivnom rastu lisne mase i postojanju uslova za razvoj bolesti kao što su pepelnica i pegavost - navodi naša sagovornica.

Foto: Pexels.com

U plasteničkoj proizvodnji još je prisutna proizvodnja paprike, novozasnovana proizvodnja španaća, salate.

- Zbog razlike između noćnih i dnevnih temperatura, koja iznosi i 20 stepeni, plastenici se noću zatvaraju, što prouzrokuje neprovetrenost, a to je preduslov za pojavu bolesti pepelnice lista paprike koja može prouzrokovati defolijaciju biljaka. Na ostalim usevima primećujemo aktivnost vašiju, lisnih sovica, grinja kojima odgovaraju visoke temperature u plastenicima povećene zbog visokih spoljnih temperatura tokom dana - objašnjava Parađenović.

Voćarska proizvodnja

Ova godina je, kažu stručnjaci, bila dosta teška što se tiče voćarske proizvodnje.

- Imali smo izmrzavanje kakvo nismo imali nikada. U ravnici su ostale kajsije, a na većim nadmorskim visinama je došlo do izmrzavanja. Kasnije smo u maju imali velike količine padavina koje su otežavale zaštitu, a potom i visoke temperature koje su bile, recimo, u trećoj dekadi juna, a sada ih ponovo imamo u oktobru, što je neuobičajeno - objašnjava Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Agrometeorološka prognoza

Prva polovina protekle sedmice obeležena je sunčanim, suvim, ali prohladnim vremenom. Temperature vazduha bile su za 5 do 10°C  niže od onih u prethodnom periodu. U pojedinim područjima bilo je slabih mrazeva na 2 metra visine, a u prizemnom sloju vazduha bilo je mrazeva umerene jačine, kažu u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

- Drugi deo perioda imao je značajan porast temperatura vazduha, kada je u pojedinim područjima maksimalna temperatura dostizala i prelazila 30 stepeni. Srednje dnevne temperature vazduha bile su od 8 u višim predelima na jugozapadu i jugu do 16 stepeni u Vojvodini, Posavini, delu Šumadije i Pomoravlju. Odstupanja su bila od 3,5 na jugu do 5 stepeni u Vojvodini, Posavini i Pomoravlju - navode u RHMZ-u.

Slabih padavina sa dospelom količinom oko i nešto iznad 5 mm bilo je u većem delu zemlje.

- Procenat padavina u poslednjih mesec dana u odnosu na prosek je u velikom delu zemlje između 25 i 75 odsto. Vlažnost zemljišta u većini proizvodnih područja nije na zadovoljavajućem nivou. Da bi se setva odvijala u optimalnim uslovima vlažnosti i da bi bilo dovoljno vlage za klijanje i nicanje posejanih kultura čiji su optimalni rokovi u toku, potrebne su obilnije i češće padavine - dodaju u ovoj instituciji.

Foto: Pexels.com

U Srbiji se u periodu do 1. novembra prognozira promenljivo oblačno vreme uz postepen pad temperature, ali će i dalje biti toplo za ovaj deo jeseni.

- Povremeno se očekuju i kiša i lokalni pljuskovi koji će ponegde biti praćeni i grmljavinom, ali će, ipak, uglavnom padavine biti sporadična i retka pojava. Prema prognoziranim vrednostima na većem delu teritorije Srbije preovladavaće normalni uslovi vlažnosti, dok će u delovima centralne i istočne Srbije biti umerena i jaka suša - navode u RHMZ-u.

 

 

 

Ostavite komentar