BUDITE OPREZNI! Ako imate od 40 do 54 godine UGROŽENI STE zbog moguće EPIDEMIJE, ali i još 3 grupe ljudi

Suočavamo se sa potencijalnom pretnjom od malih boginja. Jedini način da se zaštitimo i to sprečimo širenje bolesti jeste da se kroz vakcinaciju podigne kolektivni imunitet koji štiti sve nas.

Tri kategorije su posebno ugrožene i do njih virus može najbrže i najlakše da dođe, a to su - bebe, svi oni koji su nevakcinisani, a nisu ni preležali male boginje i čitave generacije rođene od 1970. do 1984. godine, jer su one primile samo jednu dozu vakcine protiv morbila.

U Srbiji su od početka godine potvrđena dva slučaja malih boginja posle 10 meseci. Zaraženi su dečak iz Beograda star 15 godina i njegova majka. On nije vakcinisan iz navodno medicinskih razloga, i ima i najčešću komplikaciju morbila - upalu pluća zbog čega je i hospitalizovan. Njegova majka takođe nije vakcinisana.

A ko je najugroženiji ukoliko dođe do epidemije, što je sada već prilično izvesno, s obzirom na to da takvu situaciju već imamo u okruženju - Rumuniji i delu BiH, a da nam je obuhvat vakcinacijom ispod minimalnih 95 odsto?

1. Nevakcinisane bebe

Kako su objasnili epidemiolozi najugroženija su mala deca, bebe koje još nisu stasale za vakcinu, a koju treba da prime u drugoj godini života, odnosno sa navršenih 12 meseci.

Bebe do prve vakcine čuvaju jedino pasivno preneta antitela od majke i to oko pola godine, nekad to potraje do devet meseci, ali posle godinu dana sigurno više nemaju imunitet. Zbog toga se prva doza daje već sa 12 meseci.

Jedino u slučaju da se u nekoj zemlji proglasi epidemija, vakcina može da se da već sa navršenih devet meseci od rođenja. To se naziva vanredna prevremena vakcinacija.

Foto: Shutterstock

2. Svi koji iz medicinskih razloga ne mogu da prime MMR vakcinu

Od morbila među najugroženijima su i svi koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu. Vakcina se ne daje u sledećim slučajevima:

- teška alergijska reakcija na prethodno primljenu dozu
- stanje narušenog imuniteta, odnosno, teško imuno-kompromitujuće stanje
- ako neko prima visoke doze kortikosteroida duže od 14 dana, za vreme trajanja te terapije ne može da primi MMR vakcinu
- ako neko ima malignu bolest
- ako neko prima hemioterapiju (nakon tri meseca od hemioterapije može da primi vakcinu)
- u slučaju dugotrajne imunosupersivnoj terapije
- deci koja su rođena HIV pozitivna, ali isključivo koja su teško imuno kompromitovana, jer sama HIV pozitivnost nije kontraindikacija ako je bolest pod kontrolom

- To su veoma retke situacije u praksi i uglavnom su privremene kontraindikacije zato što dete ima privremeno neko oboljenje. Uglavnom ako neko ima povišenu temperaturu i akutnu bolest neće primiti nijednu vakcinu dok ne bude aferbilan i dok ta bolest ne prođe - rekao je epidemiolog dr Nebojša Bohucki.

3. Nepotpuno vakcinisane generacije rođene od 1970. do 1984. godine

Imunizacija protiv morbila u Srbiji je počela 1971. godine, a revakcijnacija 1996. godine. To znači da je, pošto je revakcina bila u 12. godini života, generacija rođena između 1970. do generacije 1984. vakcinisane su jednom dozom, zbog čega su oni sada u sada većem riziku da obole. To su dakle svi oni koji sada imaju između 40 i 54 godina!

- Osobe rođene od 1970. do 1984. godine, ukoliko bi sada obolele, vrlo verovatno bi dobile upalu pluća - rekao je dr Bohucki.

Foto: Shutterstock

Dodao je da ko je primio jednu dozu vakcine on je 95 odsto zaštićen, a sa dve doze osoba ima oko 99 odsto zaštitu.

- Kod ove generacije osim upale pluća kao najčešće komplikacije, usled oboljevanja od malih boginja može da dođe i do teške dijareje, zapaljenja srednjeg uha i zapaljenja mozga, usled čega može da nastupi i smrt - rekao je on.

Da li ova generacija sada treba da se vakciniše

Prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog u penziji, napominje da ne možemo znati ko je dobio jednu dozu, a zatim se u međuvremenu zarazio 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, jer kada je uvedena druga doza, išlo se postepeno za vakcinacijom, nije odmah otišlo na 100 odsto obuhvat.

- To su odrasli ljudi, sredovečni, za koje su male boginje ipak manje opasne, tako da nema potrebe da se vakcinišu. Ali, mogu da obrate pažnju ako dobiju temperaturu, gušobolju, ako im se pojave ospe, treba odmah da posumnjaju na male boginje i da paze da virus ne prenesu dalje - rekao je prof. dr Radovanović.

4. Starije osobe

Među najugroženijima su i starije osobe, koje su inače slabijeg zdravstvenog stanja, odnosno često imaju i hronične bolesti.

Ovde je problem što mnogi od naših baka i deka ne znaju da li su vakcinisani, niti mogu da budu sigurni da su male boginje preležali, a nemaju koga tako nešto da pitaju. Kod njih takođe može da dođe do najtežih komplikacija, kao i smrti, na žalost.

- Izgubili smo imunitet, koji bi trebalo da bude preko 95 odsto. Imunitet je važan, jer štiti one male pacijente koji iz opravdanih razloga ne mogu da prime vakcinu. Pogotovo su ugrožene stare osobe, bake, deke, koji zapravo i ne znaju da li su preležali morbile, nemaju koga da pitaju. Ako njih uhvati ta infekcija, to možda bude opasno i naravno bebe, kod kojih je svaka infekcija izuzetno opasna - rekao je nedavno dr Saša Milićević, pedijatar.

Foto: Pixabay.com

Kako da saznate da li ste vakcinisani

Da li ste primili dve doze ili jednu možete proveriti u svom zdravstvenom kartonu. Po zakonu, zdravstveni kartoni građana Srbije se čuvaju 90 godina i slobodan uvid imate sa navršenom 15. godinom. Do tada, zahtev da pogleda zdravstveni karton svog deteta može tražiti roditelj, staratelj ili na zahtev suda.

Najpouzdaniji način da to proverite je da uradite test na antitela, preciznije, serološkom detekcijom IgG antitela na morbile.

Oni koji se odluče na test treba da znaju da je procedura veoma jednostavna i kratko traje, a antitela se mere uzimanjem krvi iz vene. Testom se utvrđuje postojanje antitela na antigene virusa morbila, a ukoliko postoje antitela u krvi, to se ujedno smatra potvrdom da je osoba stekla imunitet - ili tako što je preležala bolest ili primila vakcinu. U oba slučaja, osoba može biti sigurna da neće oboleti ukoliko dođe u kontakt sa nekim ko je zaražen.

Simptomi malih boginja (morbila)

Posle inkubacije (period od momenta ulaska virusa malih boginja u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave tegoba) od 7 do 18 dana, dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja, konjunktivitisa (vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci).

Nabrojani simptomi malih boginja traju 2 do 4 dana, posle čega dolazi do skoka telesne temperature (preko 40°C), pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu ospe se potom šire na trup i ekstremitete.

Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije (kada je još uvek bez tegoba), 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe, objašnjavaju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Upravo je to najopasnije, jer osoba širi virus a da toga nije ni svesna.

Foto: Shutterstock

Koje su komplikacije

Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga, gubitak vida

Alarmantni podaci

Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60% slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije!

Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1.000 obolelih sa navedenom komlikacijom dolazi do smrtnog ishoda.

 

 

 

Ostavite komentar