Rusija i mobilizacija: SINOVI SREDNJE KLASE Sankt Peterburga i Moskve NE ŽELE DA RATUJU

Sumorne prognoze stižu iz Njujorka. Svet je u opasnosti, paralizovan, izazovi prete budućnosti čovečanstva i sudbini planete. Jedini put napred, kako kaže Antonio Gutereš, su dijalog i saradnja.

Tokom jutra stigle su i vesti o tome da je Putin potpisao ukaz o delimičnoj mobilizaciji stanovništva (za osobe u rezervnom sastavu i one koji su služili vojsku i imaju iskustva) i raspisivanju referenduma od 23. do 27. septembra u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici, hersonskoj i zaporoškoj oblasti. 

O tome su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji govorili Suzana Grubješić i Miroslav Stojanović. 

- Ne očekujem još novi svetski rat. Situacija u Ukrajini se promenila, za pet dana je ukrajinska vojska vratila ono što je ruska vojska mesecima osvajala i to je veliki udarac za Rusiju. To odlaganje Putinovog obraćanja sa sinoć na jutros je zanimljivo, jer se čekalo da se probudi i krajnji istok Rusije. Odatle bi trebalo da dođe najviše novog „mesa“. Proglasiće referendume Putin sigurno, ali ima problem sa opštom mobilizacijom, jer sinovi srednje klase Sankt Peterburga i Moskve ne žele da ratuju. Najviše pretraga na Googlu od juče iz Rusije je u vezi sa pitanjem kako otići iz Rusije - kazala je Grubješić u „Uranku“.

Foto: Youtube PrintScreen

- Zbog ukrajinske kontraofanzive pokreću se referendumi za pripajanje DNR i LNR. To je bio cilj Rusije, vraćanje tih istorijskih teritorija i ispravljanje istorijske nepravde. Zamislite kada bi svaka država u to krenula, to bi bila katastrofa. 

Grubješić je kazala na televiziji K1 da je cilj denacifikacije u Ukrajini vrlo upitan od starta. 

- Kakva denacifikacija u zemlji u kojoj je predsednik Jevrejin, a Azov je vrlo mala skupina ljudi. Tačno je, ta grupa je izazivala svašta, ali kazalo se da su poraženi potpuno nakon osvajanja čeličane u Marijupolju. Demilitarizacija tek nije uspela, Ukrajina ima malu, ali dobro obučenu vojsku. Spremali su se za rat godinama, nisu sedeli i čekali Ruse - rekla je Grubješić.

- Putin koristi Kosovo kao kartu oko Krima i ovih sada oblasti u Ukrajini, on uopšte on nije na našoj strani. Nama će se najviše obiti o glavu kosovski presedan. 

Kada je reč o Generalnoj skupštini UN, Grubješić smatra da će Kosovo biti tema.

- Tu temu će kandidovati u svom govoru predsednik Srbije. To je naš ključni problem. Ukupno je 193 članica Generalne skupštine od kojih su njih 84 priznale nezavisnost Kosova. Kosovo nema većinu. Odluke se donose u Savetu bezbednosti u kojem su Rusija i Kina. Kina zbog Tajvana ne podržava Rusiju u ratu u Ukrajini i ne želi da bude uvučena u sve ovo. Tračak nade daje mi to što SAD i Rusija nisu prekidale diplomatske odnose, što znači da je na delu podela karata i da to funkcioniše. 

Stojanović: Opasno je Ruse priterivati uza zid

Prema rečima Miroslava Stojanovića u „Uranku“, kada ima mnogo elektriciteta u vazduhu lako je izazvati požar, ali on se nada da će razum prevladati. 

- Zapad želi da iscrpi Rusiju i ekonomski i vojno i politički. Priterivati Ruse uza zid kada ona može da uradi ono čime preti, bila bi katastrofa. Došlo je do zamora u zapadnoj solidarnosti prema Ukrajini, i ekonomskoj i vojnoj i političkoj, i svima je dobro došao neočekivan uspeh ukrajinske vojske. Temperatura raste, na Nemačku se vrši pritisak da pošalju tenkove, ali Šolc se tome opire i kritikuju ga u zemlji i u Vladi da je kolebljiv. Biće veoma zanimljiva Generalna skupština UN, nikada nije bila interesantna kao sada. Makron apeluje na države članice da se opredele. Ali, to je tamni vilajet. UN su nemoćne. Savet bezbednosti je blokiran, a sama skupština je samo forum koji će da pokaže ko gde stoji - istakao je Stojanović. 

Prema njegovim rečima, Amerikanci imaju osećaj da ne treba prelaziti crvenu liniju i upozorili su Ukrajince da ne ispaljuju projektile na rusku teritoriju. 

Foto: Youtube PrintScreen

- Rusko-ukrajinski sukob je građanski rat koji traje od 2014, ne smemo to zaboraviti. Zapad sada oprema Ukrajinu odbrambenim oružjem. Terati Rusiju da izgubi ovaj rat je vrlo opasno, to je ogromna vojska i ogroman nuklearni potencijal i mora se pronaći rešenje kako pomoći tim nesrećnim Ukrajincima koji su tragičan narod u ovoj situaciji. Makron je rekao da se Rusija ne sme ponižavati, ali s obzirom na to da je Putin Makrona i Šolca krajnje ignorantski primio, time im je poručio da ga ne zanimaju jer oni nisu u stanju ništa da odluče. Moskva i Vašington su ključni. Sprečiti nuklearni sukob je jedina linija komunikacije sada. 

Prema rečima Stojanovića u „Uranku“, Putinovo jutrošnje obraćanje je upućeno i domaćoj javnosti i Generalnoj skupštini UN, odnosno, onim zemljama koje bi mogle biti na istoj strani ili bar uzdržane.

- Nije ovo njegovo poslednje upozorenje, biće više tih poslednjih upozorenja. Nerealno je očekivati da će se Rusija povući iz Ukrajine. Zapad se pomirio i sa Krimom, ali sada se kaju što su blago tada reagovali. Nije interes Evrope da dugoročno izoluje Rusiju, pitanje je koliko će sankcije trajati i koliko će biti delotvorne. 

 

 

Ostavite komentar