POSLE 130 GODINA Prirodnjački muzej dobija novu zgradu! OTKRIVAMO: Šta nas očekuje i zašto su "isekli" parče Dunava?

Posle 130 godina, Prirodnjački muzej u Beogradu dobija novu zgradu u Parku prijateljstva na Novom Beogradu. Ovaj dugoočekivani projekat predstavlja značajan korak ka unapređenju kulturne i naučne baštine Srbije.

Novi muzej će pružiti savremeni prostor za izložbe, istraživanja i edukaciju, privlačeći posetioce iz celog sveta. Kako će izgledati novi muzej? Na tu temu govorili su gosti u emisiji "Uranak" na televiziji K1, direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić i arhitekta Branislav Mitrović.

- Bilo je jako izazovno. Radosni smo i srećni što ćemo da dosanjamo san koji sanjamo. Muzej koji postoji 130 godina i verovatno je ovo svakako bila ideja srpske kulturne elite još davnih 1895. godine i svih onih koji su kasnije bili direktori i upravnici, da dosanjamo san o izgradnji zgrade kakvu zaslužuje ne samo grad Beograd, već i država Srbija. Ulazimo u finiš da prebogate zbirke naše, a mnogi ne znaju da se nalazimo na Vračaru, gde ljubomorno čuvamo skoro 2 miliona predmeta, a sada su nam zidovi pretesni da širimo naše zbirke. Jako mi je drago što je izabrano rešenje Brane Mitrovića, koje je, ako publika nije još imala priliku da vidi, jedno impozantno rešenje, jedinstveno na ovim prostorima - rekao je direktor Slavko Spasić.

Foto: K1 televizija

Otkrio je kako će ta zgrada uticati na budući kulturni život u prestonici.

- Ulazimo u jednu prekretnicu koja je ne samo za nas, nego i za državu Srbiju. Dobićemo jedan muzej posle četvrt veka. Poslednji muzej se od temelja gradio osamdesetih godina. Dobićemo jedan impozantan prostor od 15 hiljada kvadratnih metara, gde ćemo u punom obliku moći da sačuvamo zbirke još bolje i sigurnije. Sa dodatnim izložbenim prostorima ćemo prikazati, ne samo ono što mi imamo, već ćemo steći uslove da Beograđanima i Srbiji omogućimo razne gostujuće izložbe. Da podsetim, 2009. godine smo ugostili fenomenalnu blokbaster izložbu 'Dinosaurusi Argentine - Džinovi Patagonije' i iznajmili smo prostor - rekao je on i dodao:

- Tada sam rekao da bi tako mogao da izgleda prvi nivo buduće zgrade. Svakako će to biti prilika da ugostimo i neke druge izložbe i pružićemo priliku da se prošire i edukativni centri. Nisu samo u pitanju izložbe, već i kreativne radionice i habovi, koji su svakako planirani u našem prostoru, u koji će moći mladi da dođu, kako bi im se u jednom savremenom i modernom prostoru dodatno približile prirodne nauke i time razvili ljubav prema ulasku u kulturne ustanove. Prirodnjački muzeji imaju krucijalnu ulogu u razvoju publike, posebno kod najmlađih. Imamo iskustva da deca vuku roditelje za ruku da dođu kod nas, a sada će nam nebo biti granica, da one najmlađe, ali i širi auditorijum, privolimo da dođu i da nauče nešto što žele.

Arhitekta Branislav Mitrović istakao je važnost i kompleksnost  područja na kome će se nalaziti Prirodnjački muzej.

- To je bio jedan širi konkurs, koji zahvata ceo kompleks od Brankovog mosta do hotela Jugoslavija. Na tom prostoru se nalazi nekoliko veoma značajnih kuća srpske arhitekture, pre svega Muzej savremene umetnosti na Ušću, SIV kao značajna kuća iz jednog perioda moderne, tu je i "Park prijateljstva", i nekako pred mojim timom i predamnom, mi smo se sudarili sa jednom temom kako da kuća nestane, a da je bude. Odnosno, kako na tom prostoru gde su posetioci već navikli da gledaju te artefakte, gde su navikli da imaju tu zelenu površinu, kako da mi ne narušimo taj sklad ili da dođemo u situaciju da, uslovno rečeno, 'ratujemo' sa zatečenim objektima. Izabrali smo jednu varijantu nestajanja. Zapravo, sakrili smo uslovno te kuće, tu su bile tri objekta kao teme, Muzej 21. veka, akvarijum i kao centralna tema Prirodnjački muzej. Praktično smo pod jednim zelenim ogrtačem postavili sve te objekte - rekao je arhitekta.

Otkrio je šta je bila inspiracija.

Foto: K1 televizija

- Pokušali smo da budemo drugačiji, da u našem arhitektonskom miljeu neke stvari malo pomeramo. Da napravimo polukorak ili iskorak u nečemu. Ovde smo smatrali da ćemo dobiti više time, da ćemo napraviti provokaciju u prostoru, napravili smo jedan pravac, čak sam ga zvao korzo između Zemuna i Beograda. Silazeći jednom kružnom rampom kod Brankovog mosta, vi ulazite na jednu aksu, čija je osnova zapravo osnovna šema Park prijateljstva. Uzeli smo pravac centralne aleje Parka prijateljstva i napravili osu do hotela Jugoslavija - rekao je on.

Dodao je da su namerno isekli parče Dunava.

- Na tom putu smo isekli namerno parče Dunava, jer je on najveća evropska reka, a želeli smo na tom mestu, gde je uslovno najtanji prostor u fizičkom smislu, između SIV-a i Ratnog ostrva, prosto smo želeli da na tom suženom prostoru napravimo eksploziju doživljaja, a to je aksa SIV - Ratno ostrvo. Da Dunav sa svojom florom i faunom bude tu ispred Prirodnjačkog muzeja zaustavljen na svom dugačkom evropskom putu. Tu se meša nešto između skromnosti koja u prostornom smislu apostrofira i akcentira nešto što ćemo imati - zaključio je Branislav Mitrović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar