Obrazovanje na testu: Da li su DRASTIČNE PROMENE u OŠ "Ljuba Nenadović" opravdane i šta su donele?

Odeljenja u Osnovnoj školi "Ljuba Nenadović" na Čukarici rasformirana su u skladu sa važećim zakonima i propisima, kako je potvrdila prosvetna inspekcija. 

Međutim, deo učenika sedmog razreda još uvek ne pohađa nastavu, dok su se neki odlučili za ispis iz škole. Ovaj problem izazvao je zabrinutost roditelja i nastavnog osoblja, a rešenje se i dalje traži. 

Da li postoji način da se ova situacija prevaziđe i obezbedi stabilno školovanje za sve učenike? Odgovore tražimo od stručnjaka u obrazovanju, Jovane Jovanović,  psiholog i Đura Kosića, direktor OŠ "Ljuba Nenadović".

Foto: K1 televizija

Direktor škole naglašava da je institucija postupala u potpunosti u skladu sa važećim zakonima i pravilnicima. Ova odluka je doneta s ciljem obezbeđivanja optimalnih uslova za nastavu i pravilnog razvijanja učenika.

- Postupali smo u skladu sa važećim zakonom i pravilnikom. Škola je dobila saglasnost od Ministarstva prosvete i školske uprave za rasformiranje postojećih pet odeljenja, koja su imala više od 32 učenika. Prema starom pravilniku, maksimalan broj učenika u jednom odeljenju bio je 30. Pre šest godina, dobili smo saglasnost, a sada smo se suočili sa neodrživošću tih pet odeljenja. Zbog toga smo morali da ih rasformiramo i formiramo šest novih odeljenja, sa brojem učenika između 25 i 27, što je u najboljem interesu učenika i omogućava bolju nastavu - rekao je direktor i objašnjava: 

- Novi pravilnik predviđa maksimalno 28 učenika u odeljenju, a u izuzetnim situacijama do 30, uz saglasnost školske uprave. Odluka o rasformiranju odeljenja bila je neophodna jer je situacija postala neodrživa. Odeljenja nisu bila uravnotežena s obzirom na pedagoško-psihološke aspekte, a formirane su grupe učenika čije neprimereno ponašanje je ometalo rad drugih učenika - dodaje. 

Direktor je objasnio o kojim problemima se radi: 

- To su učenici koji podstiču druge da se neprimereno ponašaju, ometajući časove i rad profesora i drugih učenika."
Što se tiče formiranja novih odeljenja - direktor dodaje:

- Napravljena su u skladu s pedagoško-psihološkim normama. Sva odeljenja su izmešana, čak i ona problematična deca, koja su sada pomešana sa ostalom decom. Više nemaju svoje grupice. Takođe, ističe da se ne slaže s tvrdnjom da dobra deca ispaštaju: "Upravo smo uradili nešto što će svima ići u korist.

Đuro Kostić napominje da su o ovim pitanjima razgovarali tokom godine, posebno prilikom prelaska u peti razred. 

- Roditelji su formalno saznali o rasformiranju odeljenja neposredno pre početka školske godine. Imali su nagoveštaj krajem prethodne školske godine, ali smo saglasnost od školske uprave dobili tek krajem jula. Razumem da su neki roditelji negodovali.

Foto: K1 televizija

Direktor naglašava:

- Roditelji nisu najbolje razumeli naš cilj. Ne radi se o svim roditeljima, već o nekolicini. Teško je proceniti da li je reč o većini ili manjini, s obzirom na to da društvene mreže često prenose različite informacije.

Na kraju, direktor potvrđuje da su svi učenici došli na nastavu:

- Imam izveštaj da su svi prisutni, osim troje koji su se ispisali jer su njihovi roditelji tvrdili da se ne mogu prilagoditi novoj sredini. Ti učenici su prešli u drugu školu, verovatno misleći da će im tamo biti lakše - rekao je direktor škole da su najveći šok doživeli zaposleni u školi: 

- Nismo očekivali ovakvu reakciju roditelja i takvo nepoverenje prema samoj školi. Stvorio se dodatni, potpuno nepotreban jaz. Mislim da naši nastavnici, kao i sama škola, to nisu zaslužili.

Na pitanje Jovane Joksimović o tome čime su njihova deca zaslužila ovakvu situaciju, direktor Kostić je odgovorio: 

- Čime su zaslužila bolje uslove rada, lakše vaspitanje i obrazovanje? Raditi sa 30 učenika ili 25 je ogromna razlika," dodao je.

Psiholog Jovana Jovanović naglašava: 

- Kada škola preduzima drastične mere, važno je napomenuti da te mere nisu nelegalne. Ipak, to može biti veoma teško za decu, jer ne vole promene u društvu, navikama i odeljenjima. Neke psihološke studije pokazuju da im je potrebno čak četiri godine da se naviknu jedni na druge i da se njihov život stabilizuje.

Ona postavlja pitanje:

- Ako je razlog za rasformiranje odeljenja ponašanje problematičnih učenika, kako se zapravo može raditi s njima? Ova deca često se suočavaju s različitim psihološkim problemima.

Jovana dodaje da je važno razdvojiti problematičnu decu, jer njihovo ponašanje može negativno uticati na vršnjake.

- Međutim, suština je da ne postoji jasan princip rada sa problematičnom decom kada je reč o kontroli ponašanja. Većina dece u pubertetu se suočava s izazovima u ispoljavanju emocija i kontrolisanju svog ponašanja, kaže ona i dodaje:

- Jedan psiholog na šest ili sedam odeljenja, ne može da upozna svu tu decu, da radi sa svakim detetom pojedinačno - kaže Jovanović, osvrnuvši se na situaciju u OŠ "Ljuba Nenadović". 

- Suštinski, deca se sigurno osećaju loše zbog narušene rutine i ustaljenosti. Možda je nezgodan period u kojem se to desilo, s obzirom na to da je reč o sedmom razredu. Međutim, kroz obrazovanje ne možemo se voditi isključivo time kako se deca osećaju, jer se ona često ne osećaju dobro ni kada treba da uče, niti kada idu u školu ili imaju kontrolne zadatke. Ako je ministarstvo donelo odluku o ovome, to znači da iza nje stoje timovi stručnjaka koji su pažljivo razmotrili sve aspekte situacije - kaže Jovanović i dodaje.

- U psihologiji postoje četiri faze formiranja grupa prema Tukmanu. Ova teorija sugeriše da, kada dođe do velike promene, prvo se formira grupa - kao što su sada formirana odeljenja. Zatim počinje druga faza, faza oluje, kada se javlja najveći otpor prema promenama i bunt. Treća faza je normalizacija, a tek nakon toga dolazi faza performacije, kada učenici mogu da se druže i sve funkcioniše normalno. Mislim da ova deca neće dočekati poslednje dve faze. Trenutno su u fazi otpora, a trebalo bi da dođe do normalizacije. Međutim, ne verujem da će se dogoditi faza performacije, s obzirom na to da su u sedmom razredu i da je malo vremena za postizanje bliskosti koja je postojala prethodnih sedam godina. Ipak, smatram da to ne ugrožava decu u toj meri da bi to bio razlog za ispis iz škole - objašnjava ona i dodaje da roditelji šalju lošu poruku. 

- Poruka koju roditelji šalju nije dobra, jer ona ne utiče samo na školu ili njihovu decu, već odražava kakvi su roditelji i koliko se bore za prava svoje dece. Ukoliko se svet menja, a on se svakodnevno menja, nije suština reći detetu da se ta promena njih ne tiče i da će živeti po starim, ustaljenim metodama. U novoformiranim odeljenjima, roditelji bi trebalo da podrže decu u prilagođavanju na promene, jer je sama odluka već dovoljno teška. Mislim da ih ne učimo toleranciji, već ih podstičemo na netoleranciju. Kako će se to dete sutra snaći u životu ako ne prihvata nijednu promenu? Ne promovišu se prave vrednosti koje bi roditelji trebali učiti svoju decu, bez obzira na to kakva je škola. Škola može biti ovakva ili onakva, ali roditelji moraju naučiti decu da budu tolerantna, da se uklapaju u sistem i da izvuku najbolje iz onoga što im se nudi - zaključila je psiholog Jovana Jovanović u emisiji "Uranak" na televiziji K1. 

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar