Da li je EUTANAZIJA milosrdno ili krivično delo? Za odluku o SMRTI postoji uslov, ali i kazne

Švajcarska kompanija postavila je nove granice etike i zakona kada je izvela prvu eutanaziju u kapsuli, što je izazvalo veliku pažnju javnosti i medija. Policija je na ovaj incident reagovala hapšenjem nekoliko osoba, otvarajući brojne pitanja o pravima, izborima i granicama medicinske intervencije.

U emisiji "Uranak", na televiziji K1, na ovu temu govorile su gošće neuropsihijatar prof. dr Gordana Dedić i advokat prof. dr Gordana Božinović.

- Eutanazija je po definiciji milosrdno delo ubistva, praktično osobe, mogućnosti da osoba ima laku i bezbolnu smrt, pritom to je osoba koja je obolela od neizlečive bolesti. Eutanazija može biti aktivna, što uključuje prisustvo lekara koji vrši taj neki momenat kada osoba izgubi život, može biti pasivna, gde je uloga lekara posredna, isključivanje aparata, ne preduzimanje lečenja ili prekid započetog lečenja. Ono što takođe moramo da naglasimo je to da može biti voljna i nevoljna. Voljna uključuje poslovnu sposobnost jedne osobe koja je spremna da se tako teškoj oboleloj osobi uradi, ali ukoliko je poslovna sposobnost ugrožena ili smanjena, delimično očuvana, u tom slučaju postoji zakonski zastupnik koji umesto te osobe mogu da odluče. Suicid je svesno i namerno uništavanje sospstvenog života, tok ovde govorimo o asistiranom suicidu. To je modifikacija suicida - rekla je dr Dedić.

Foto: K1 televizija

Objasnila je šta predstavlja slučaj iz Švajcarske.

- To bi najviše odgovaralo asistiranom suicidu ako bi to bilo zakonski regulisano. Ta kapsula koliko sam ja videla, pre dve godine bila, u pitanju je 3D model, ali ona nije prihvaćena. To je jedna stvar koja je zakonski neprihvaćena. Što se tiče osobe koja je izražila želju za eutanazijom, volja postoji. To se odnosi na asistirani suicid, postiji volja, ali postoji lekar koji prepisuje neku dozu lekova, koja je letalna smrtonasna, ali je sam pacijent uzima sam. Ovde nije bilo lekara, već osobe koje su bila iz tehničke struke, osoba je sama pritisnula u toj kapsili trenutak kada kapsula želi da se zatvori. Nalazila se u jednom prostoru bez kiseonika i još je bio dodatak azota i sve je trajalo jedan minut. Zakonski to nije ispunjen sav uslov, koji odgovara asistiranom suicidu. Nije dozvoljno, jeste volja, ali nije prisustvo lekara. To je neki novi model koji možda daje neku mogućnost ljudima da kupe - rekla je ona.

Objasnila je kako funkcioniše kapusla.

- Kapusla se hermetički zatvori i nema kiseonika. Osoba je sedirana, uspavana sa nekom većom dozom, ko je to dao, to se ne govori, možda je bilo i medicinsko osoblje, ali da li je tako - rekla je ona.

Dodala je da osobe ne bi trebalo da se bude tokom te procedure.

- To bi trebalo da bude dato u takvoj količini da može da se uspava. To je otprilike kao osoba kada ulazi u anesteziju. Sve je hermetički zatvoreno u malom prostoru i kratko traje. Šta je tu milosrdno delo, jeste bezbolno, ali zakonski to nije potkrepljeno - rekla je ona.

Koja je razlika ako zbog teškog zdravstvenog stanja skočite sa mosta ili odete u drugu državu i uradite eutanaziju?

- Eutanazija bi trebalo da podrazumeva da osoba nije fizički sposobna da sama sebi prekrati život. To je osoba koja je na aparatima ili je fizički hendikepirana. To su preduslovi za izvršenje eutanazije, koje su zakonski prisutni u Holandiji ili državama u kojima je eutanazija u ovom momentu dozvoljena - rekla je ona.

Foto: K1 televizija

Advokat Gordana Božinović je objasnila pitanje naprednosti država koje imaju dozvoljenu eutanaziju u odnosu na one koje je nemaju.

- Sama evropska konvencija ističe da je život najvažniji i da niko nema pravo da narušava tuđi život. Od tih principa polazi se u svim oblastima nauke. Istorijski gledano, pitanje eutanazije se često postavlja. U Holandiji i još nekoliko zemalja doneta je odluka da se eutanazija može sprovoditi prema zakonima koji regulišu tu praksu. Načini implementacije eutanazije variraju od zemlje do zemlje - rekla je ona.

U našem krivičnom zakoniku ne postoji mogućnost za ovakvo rešenje

- U našem krivičnom zakoniku ne postoji mogućnost za ovakvo rešenje, jer se eutanazija smatra ubistvom iz samilosti, što je prema našem zakonu krivično delo. Ovo podrazumeva lišenje života punoletnog lica koje je teško bolesno, i to na njegov izričit zahtev. U svim drugim slučajevima, posebno kada se ne radi o punoletnom licu, radi se o teškom ubistvu. Naš zakonik privileguje samo one situacije kada postoji ozbiljan zahtev punoletnog lica koje je teško bolesno. U tom slučaju, može doći do ubistva iz samilosti, za koje je predviđena kazna od šest meseci do pet godina zatvora - zaključila je Gordana Dedić u emsiji "Uranak" na televiziji K1. 

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar