ALARMANTNO! Najmlađi ZAVISNIK od tehnologije ima samo ČETIRI godine! Evo šta stručnjaci kažu o tome

U današnje vreme, zavisnost od interneta i video igara postaje sve prisutnija, izazivajući zabrinutost među stručnjacima i roditeljima. Nova pošast savremenog doba ne bira uzrast, a najmlađi zavisnik u Srbiji ima samo 4 godine.

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, govorilo se o razlikama između zavisnosti od supstanci i zavisnosti od interneta. Šta uzrokuje ovu vrstu zavisnosti? Kako prepoznati simptome i koje su moguće posledice? 

O ovim pitanjima govorili su gosti dr Svetislav Mitrović, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje Palmotićeva, novinarka Aleksandra Petrovski i Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu. Oni su podelili svoja saznanja i perspektive na ovu urgentnu temu.

- Nije novost da deca već od desete ili jedanaeste godine ozbiljno zloupotrebljavaju digitalne tehnologije. Zavisnost se razvija vrlo rano, a iako do sada nismo imali slučaj tako mladog deteta, poput onog od četiri godine, imamo primere veoma mladih ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom - rekao je dr. Mitrović.

Foto: K1 televizija

Objasnio je kako izgleda zavisnost od interneta.

- Zavisnost od interneta se ne može posmatrati kao zavisnost od droga, već kao nesupstancionalna zavisnost koja izaziva određene simptome ponašanja. Ovi obrasci često podsećaju na zavisnosti od supstanci. Kada se mladim osobama uskrate digitalna sredstva, javljaju se burne reakcije, a produženo korišćenje telefona ili drugih digitalnih uređaja može dovesti do promena u ponašanju - rekao je doktor.

On je ukazao na prvi znak zavisnosti kod mladih.

- Mladi često vrlo rano dobijaju telefone, čak i sa pet godina. U nekim slučajevima sam video da roditelji daju telefon deci dok su još u hranilici, kako bi gledala crtaće. Ovo je rani korak ka navikavanju na digitalne medije. Mlada osoba se zatim zabavlja igrama i društvenim mrežama, što im oduzima sve više vremena. Kada roditelji upozore decu na prekomernu upotrebu, često dolazi do bunjenja i ljutnje, a deca nastavljaju da koriste telefone noću ili na ulici i u školi - rekao je on.

Dr. Mitrović je napomenuo da, kada vreme koje mlada osoba provodi u zabavnim aktivnostima pređe sat i po dnevno, to može biti znak problematičnog korišćenja.

- U tom slučaju, već možemo posumnjati u razvoj zavisnosti - rekao je on.

Doktor je objasnio da li su roditelji svesni posledica davanja telefona detetu od godinu dana.

- Roditelji su svesni šta žele da postignu kada daju detetu telefon da gleda, ali često nisu svesni dugoročnih posledica. Neki prepoznaju da se dešava nešto što nije u redu, dok drugi misle da je to samo trend i da je sasvim normalno, jer svi imaju mobilne telefone. Mnogi roditelji potrebno je vreme da shvate da je to problem. Neophodno je uspostaviti određeni režim u porodici koji će podržavati zdrav način života deteta. Ako dete ne spava noću, kako će pratiti nastavu? Kakav će biti njegov bioritam? Ovo samo po sebi predstavlja rizik za zdravlje, a da ne govorimo o sadržaju koji može biti nezgodan, skandalozan ili čak opasan. O tome se mora razgovarati - rekao je doktor.

Foto: K1 televizija

Novinarka Aleksandra Petrovski ističe važnost pružanja zdravih alternativa deci u vezi sa korišćenjem digitalnih uređaja.

- Kao roditelji, naš zadatak je da im ponudimo zdravu alternativu. Ekrani se neće sami povući; rani osnovci provode između sat i četiri sata dnevno pasivno koristeći digitalne uređaje. Ne možemo im oduzeti sve uređaje jer postoje mnoge korisne funkcije. Trebalo bi da se fokusiramo na to kako da im pokažemo kako se mogu odgovorno ponašati, posebno kada počinju da koriste društvene mreže. Raduje me što se formalna granica za korišćenje ovih mreža povećava; sada je dozvoljeno sa 16 godina, a zvanično sa 13. Nažalost, u Srbiji imamo zabrinjavajuće podatke o svakodnevnom korišćenju društvenih mreža među decom uzrasta od devet do jedanaest godina - rekla je ona.

Katarina Jonev istakla je da roditelji moraju da vrše kontrolu sadržaja koji deca gledaju na internetu.

- 21. novembra 2019. godine organizovala sam konferenciju o deci na internetu, gde su stručnjaci izjavili da je najmlađi zavisnik od interneta i mobilnih telefona dete od četiri godine. Nažalost, u proteklih pet godina promenilo se vrlo malo. Sve specijalizovane bolnice koje se bave raznim oblicima zavisnosti su pune, a sve više roditelja dovodi svoju decu, koja nisu samo tinejdžeri, kako bi im pružili adekvatnu pomoć i usmerili ih na pravi put. Cilj je omogućiti im kvalitetan život bez prekomernog uticaja ekrana - rekla je ona.

Očigledno je da se roditelji nisu dovoljno probudili na ovu problematiku.

Danas se suočavamo s još jednim ekstremom – deca sve mlađeg uzrasta fizički i agresivno nastupaju prema svojim roditeljima, posebno majkama. Katarina navodi slučaj kada se jedna majka dečaka od osam godina žalila da joj sin nanosi ozbiljne povrede i da ne zna da li da zove policiju.

Foto: K1 televizija

- Svaki dom je specifičan, ali ne smemo dozvoliti da se takvo ponašanje prihvati kao normalno. Granice i disciplina su ključne, a to se odnosi i na korišćenje mobilnih telefona. Roditelji su ti koji treba da usmeravaju decu u virtuelnom prostoru, pokazujući im kako da pravilno koriste društvene mreže i sve prednosti digitalnog sveta, ali takođe treba da postave jasne granice u tom korišćenju - rekla je Katarina i dodala:

- Imamo problem što je sadržaj na digitalnim platformama često takav da se deca izgube u tom lavirintu i ne znaju šta je poželjan sadržaj, a šta nije. Nažalost, veliki broj platformi nudi neprimereni sadržaj koji targetira našu decu. Mnogi od njih ne razumeju o čemu se radi, ali misle da treba da se ponašaju na taj način, što rezultira stvaranjem negativnih modela ponašanja. Od malih nogu, kada se roditelj odluči da da telefon detetu u ruke, važno je postaviti smernice o tome šta i koliko deca gledaju. Takođe, trebalo bi da zajedno gledaju sadržaj i učestvuju u tom digitalnom prostoru. Kada istekne vreme koje dete sme da provede na internetu, telefon treba uzeti na lep način i ponuditi zdrave alternative.

Skriveni sadržaj i bezbednost na društvenim mrežama

- Iako su društvene mreže u poslednjih nekoliko godina predlagale različite mere zaštite, u praksi to nije dovoljno funkcionalno. Kada ćemo konačno videti sankcionisanje neprimerenog sadržaja i korisnika, kao što je privremena zabrana naloga od pet meseci? Iako društvene mreže i IT kompanije ističu da se brinu o bezbednosti svojih korisnika, posebno dece, koja su najranjivija, pitanje bezbednosti ostaje problematično. Obezbeđivanje sigurnog okruženja zahteva znatna ulaganja i trud. Najvažniji elementi bezbednosti su okruženje u kojem se deca nalaze, roditeljska podrška i obrazovni sistem - rekla je Katarina.

Sve više mladih doživljava frustracije kada im neko ne lajkuje sadržaj, posebno ako se ostavi pogrdan komentar. Roditelji često govore deci da to ne treba da ih pogađa. Psihijatar dr Mitrović objašnjava da li takvi odgovori pomažu ili odmažu.

Foto: Shutterstock

- Lično smatram da društvene mreže ne bi trebale biti dostupne deci do 16. godine. Preporučuje se da do treće godine deca ne gledaju ni televiziju iz medicinskih razloga. Nažalost, u našem društvu je situacija drugačija. Kada roditelji odgovore na takva pitanja, na neki način prihvataju prisutnost deteta na društvenim mrežama i nude savet kako da se nose s negativnostima i lošim reakcijama, što može dovesti do stigmatizacije deteta - rekao je je doktor i dodao:

- Roditeljska reakcija može biti različita, ali ako dete dođe do 16. godine bez da je iskusilo povredu ili stigmu u takvim situacijama, to bi rešilo deo problema. U nekim zemljama su u školama zabranjeni mobilni telefoni, jer nije jasno zašto bi telefon bio potreban tokom časova. To bi moglo poslužiti kao primer za nas, a uvođenje sličnih mera na zakonskom nivou bi predstavljalo najbolje moguće rešenje za zaštitu dece.

Pozitivne strane digitalnih sredstava

- Pozitivne strane digitalnih sredstava su u tome što omogućavaju pristup znanju i raznovrsnim sadržajima. Ipak, važno je da se ova dostupnost prilagodi uzrastu i stepenu znanja dece, kao i vrsti sadržaja koji se nudi. Roditelji moraju biti sposobni da objasne deci potencijalne opasnosti i rizike, kao i načine na koje se mogu zaštititi. Takođe, neophodno je da i deca i roditelji znaju kako da reaguju ukoliko primete neprikladno ponašanje ili sadržaj na društvenim mrežama. Roditelji moraju da se upoznaju sa rizicima i opasnostima koje pruža internet - zaključio je dr Mitrović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar