Srbija u KANDŽAMA vršnjačkog nasilja: DECA su sve BRUTALNIJA, a DIREKTORI i škole sve PRIKRIVAJU

U 47 gradova i opština u Srbiji održani su protesti prosvetara, a do 20. decembra biće predložene nove mere u borbi protiv nasilja u školama. Tim povodom u emisiji “Uranak” na K1 televiziji gostovali su Vesna Vojvodić iz prosvetnog sindikata Nezavisnost, Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i Siniša Lonjak, član izvršnog odbora Foruma srednjih stručnih škola.

- Nismo bili na protestu, jer je jedna od ideja i zahteva protesta da svi zaposleni dobiju status službenog lica. To je po našem mišljenju ne samo nerealno, već i problematično, jer nema potrebe da baš svi zaposleni u obrazovanju dobiju takav status. Kada bi nastavnici dobili taj status mali bi bili benefiti u odnosu na probleme koje bi nam takav status nametnuo. Međutim, poenta je u tome da iako imamo isti cilj to ne znači da vidimo da se na isti način do tog cilja stiže - rekla je Vesna Vojvodić.

Siniša Lonjak je rekao da je povećanje plata sekundarni zahtev.

- Primarni zahtevi su protokol o zaštiti nastavnika i izmene i dopune Krivičnog zakona. To su stvari o kojima Forum srednjih stručnih škola upozorava već godinama i ističe da se zakon ne primenjuje i daje mogućnost nasilniku i ustanovi da se zaštiti. Postoji zakon koji se ne primenjuje ili se primenjuje u vrlo retkim slučajevima. U zakonu stoji da je roditelj ili staratelj na poziv škole obavezan da učestvuje u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom i odgovoran je za nasilje ili bilo kakav disciplinski prekršaj koji on napravi - rekao je on.

- Međutim, roditelji ili staratelji se retko odazivaju na pozive škole, a to takođe podrazumeva teže prekršaje i izricanje određenih novčanih kazni u iznosu od 30.000 do 100.000 dinara za roditelje čiji maloletni učenik prekrši zakon. Nije mi poznato da je bilo takvih situacija. Tu na scenu stupaju direktori koji ne žele da se njihova škola „provlači“ po sudovima i medijima ili da im se reputacija blati. Onda se situacija zataškava - rekao je Lonjak za K1 televiziju.

Foto: screenshot

Vesna Vojvodić iz prosvetnog sindikata „Nezavisnost“ je istakla da se nada zajedničkom nastupu svih sindikata.

- Naša borba protiv nasilja svih oblika i svih vrsta u obrazovnom sistemu traje godinama i to u praksi. Važno je da se zna da su ovoga puta 1. decembra stali na sat vremena i vrtići. Stali su i domovi učenika. Ne možete očekivati da ljudi koji rade u vrtićima ili domovima učenika zaključaju svoje ustanove 1. decembra, ali u tome možete prepoznati svest da zaista idemo ka tome da ovo moramo shvatiti kao društveni fenomen, ali ne i jedini problem u obrazovnom sistemu - rekla je ona.

- Taj sistem je žrtva prelivanja ideje nasilja koju vidimo u svim drugim segmentima društva. Najbolje bi bilo da sva četiri sindikata nastupe zajedno. Ideja je da vidimo šta možemo da uradimo i da se nešto uredi i u zakonskoj regulativi što bi moglo da spreči nivo nasilja koji, statistički gledano, i nije sada toliko uznemirujući - rekla je Vojvodić.

Siniša Lonjak, član izvršnog odbora Foruma srednjih stručnih škola kaže da su deca danas brutalnija.

- Ne sme da se desi da svaki prosvetni ministar vodi svoju politiku. Svaki ministar je donosio neki svoj zakon o obrazovanju koji je njemu odgovarao, a prosvetni radnici su bili tu da sprovode i ispunjavaju želje ministara, direktora, roditelja i učenika. Svaki novi zakon je nipodaštvao i smanjivao prava nastavnika, a povećavao prava učenika. U svim tim pravima učenika imate neku odgovornost, a ovi slučajevi što se sada dešavaju su samo neki poznati slučajevi. Imate sijaset slučajeva koji nisu poznati od Mladenovca, preko Smederevske Palanke gde nije bilo kamera. Deca su danas brutalnija - rekao je Lonjak u “Uranku” na K1 televiziji.

Vesna Vojvodić ukazuje na to da je nivo brutalnosti strašan.

- Statistika je dosta varljiva jer je reč samo o trećem nivou nasilja koje se prijavljuje Ministarstvu prosvete. Ako pogledate unazad, pomalo je neverovatno da 2020. godine kada smo imali dobar deo školske godine u onlajn nastavi da je bilo duplo više slučajeva oko 400, a sada ih imamo 270. slučajeva. Prijavljuju se samo oni slučajevi koji ne uspeju da ostanu „pod tepihom“. Tu je i silna volja mnogih direktora škola da se ti slučajevi dalje ne procesuiraju - rekla je ona.

- Nivo brutalnosti je strašan, jer su sada mladi ljudi izloženi toj vrsti javnog diskursa i onoga što se na društvenim mrežama deli. U školama se dešava prikrivanje. Naše kolege prikrivaju iz osećanja stida ili upitanosti da li su nešto propustili da učine i misle da je možda bolje da o tome ćute. Kada nemate svedoke, ljudi se osećaju nelagodno. U prirodi prosvetnog radnika je da se stalno pita i da uvek sumnja. Statistika nam pomoći neće, deca su sve brutalnija. Ono što donose iz porodice i iz šireg okruženja jeste nasilje kao model komunikacije - rekla je ona.

Foto: screenshot

- Bojim se da dok se celo društvo ne usmeri ka jednoj nenasilnoj komunikaciji mi ne možemo očekivati bolje pomake u školi. Napade na prosvetare treba okvalifikovati kao krivično delo. To je početak od kojeg možemo da krenemo i da se mnogo više aktiviraju roditelji, direktori i stručni saradnici nego što je to slučaj sada. Imate u dokumentima da se đacima koji su prekršili pravila ponašanja određuje društveno-korisni rad - rekla je Vesna za K1 televiziju.

Aleksandar Markov kaže da bi kažnjavanje trebalo da bude preventivno i da bi trebalo da učenike spreči da se nešto desi. 

- Zašto izbegavamo kažnjavanje? Razlozi su različiti. Postoje uticajni roditelji postoje i direktori koji žele da prikriju ono što se dešava u školi. Advokati koji zastupaju učenike prenose praksu iz sudova i odugovlače, a vremenski period je ograničen na 30 dana. Advokati svojim iskustvom mogu da opstruiraju i da spreče da se postupak sprovede do kraja i tako izbegne da učenik bude kažnjen. Treba napraviti izmene zakonske regulative i dati mogućnost učenicima da se ispišu iz škole tokom vođenja vaspitno-disciplinskog postupka - rekao je on.

Foto: screenshot

- Problem je što smo kao društvo nevaspitani. Ako dete ima primer kod odraslih da problem rešavaju tako što se pobiju i posvađaju, isto će rešavati u školi. I najbolji zakoni gube smisao ako se ne primenjuju. Pojedini direktori su pretili prosvetarima disciplinskim postupcima, a bilo je i direktora koji su izašli na ulice sa nastavnicima - kaže predsednik Foruma beogradskih gimnazija u “Uranku” na K1 televiziji

Član izvršnog odbora Foruma srednjih stručnih škola rekao je da decu vaspitava ulica, a nasilje je u porastu.

- Zalažemo se za suspendovanje učenika dok se izricanje kazne ne završi, jer su ti učenici i dalje na nastavi sa nastavnikom. Učenicima možda treba da se zabrani upis u druge škole. U policiji postoje inspektori za maloletničku delikvenciju, ako učenik učini neku vrstu nasilja on jeste delikvent. Imamo slučaj gde je koleginica u Beogradu dobila udarac jer je pokušavala da spreči tuču dva učenika, a jedan je uspeo da je udari - rekao je on.

- Svi mogu da traže status službenog lica, ali treba da budemo realni u svojim zahtevima. Nigde u svetu prosvetni radnik nije službeno lice. Medicinari traže status službenog lica godinama, a izloženi su zlostavljanju svakodnevno. Briga oko dece je pitanje budućnosti ove države i zemlje. To su mladi ljudi koji bi trebalo jednog dana da preuzmu institucije u svoje ruke. U Sremskoj Mitrovici se desilo i prebijanje direktora - rekao je on.

- Nasilja ima više i brutalnije je u vremenu u kojem živimo, a koje je puno nasilja i nemilih scena. Deca to upijaju ne samo sluhom nego i očima. Sve što vide posle to i preslikavaju u svom ponašanju. Našu decu vaspitavaju ulica, televizija i društvene mreže. U srednjim školama mi već dobijamo formiranog čoveka od 15 godina. Takvog čoveka, ako ima problema u vaspitanju, treba da prevaspitate - rekao je Lonjak.

Vesna Vojvodić kaže da se direktori škola preporučuju za novi mandat ili bolje radno mesto tako što zataškavaju zlostavljanje. 

Foto: Shutterstock

- Roditelji koji pošalju decu u vrtić imaju i te kako razloga da strepe hoće li vaspitačice, čije su grupe nekada i prekobrojne, uspeti da se u svakom trenutku pobrinu za bezbednost svakog deteta, jer ponekad dođe neko agresivno dete koje bez mnogo razmišljanja ugrozi svog druga ili drugaricu. Nama je ideja bila da različiti modaliteti ponašanja mogu da budu u različitim ustanovama obrazovanja i vaspitanja i da je protest na ulicama takođe jedan modalitet - rekla je ona. 

Vojvodić ističe da društvo mora da se menja od najviših ustanova.

- Duh vremena se promenio zato što živimo u društvu u kom se moć meri količinom nasilja na koje ste spremni da biste osvojili moć. To je na svim nivoima društva. Mi smo svi svedoci nemilih scena iz najviše ustanove u društvu. U Parlamentu Srbije se nekada ljudi ponašaju na način koji ja nisam videla za 28 punih godina rada niti u jednoj učionici u kojoj sam bila. Kada mlad čovek vidi takvo ponašanje, on onda ne vidi neuspešne ljude već ljude koji su uspešni i koji su stigli do parlamenta - rekla je ona.

- Vidi moćne ljude i ljude koji imaju šansu i u tom trećem segmentu života, da steknu neko materijalno blagostanje, a sa druge strane vide nastavnika koji niti ima ugled u društvu kakav zaslužuje, niti ima realnu društvenu moć, niti ima ikakve nade ne da se obogati nego da živi dostojanstveno - rekla je ona.

- I naravno da će tamo gde oseti da je to moguće krenuti njegov bes, nezadovoljstvo, reakcija na nekakvu nepravdu ili želja da se on dokaže na nekoj društvenoj mreži tako što će maltretirati nastavnika i pokazati da je on sada bitan. Dok ne promenimo diskurs u javnom okruženju dok ne promenimo model komunikacije koji kreće od najviših figura u našem političkom životu, teško da ćemo moći da se nadamo boljim danima - rekla je Vojvodić u “Uranku” na K1 televiziji.

 

Ostavite komentar