Ko je sve umešan u VANJINU SMRT i da li OPTUŽBE PROTIV OCA imaju za cilj SKRETANJE ISTRAGE?

Ubistvo četrnaestogodišnje Vanje Gorčevske, potreslo je Makedoniju, ali i čitav region. Nakon raspisane poternice, pored ostalih osumnjičenih za ovaj svirepi zločin, priveden je i glavni osumnjičeni Ljupčo Palevski Palčo. 

On je sinoć uhapšen na graničnom prelazu nakon raspisane međunarodne poternice. Sud je doneo odluku i odredio mu pritvoru od 30 dana. Otac ubijene devojčice, koji se takođe sumnjiči da je ubici odao lokaciji i vreme kada će Vanja biti sama, uporno negira bilo kakvu umešanost u otmicu i stravičan zločin koji je uzdrmao zajednicu.

U međuvremenu, javnost Severne Makedonije zahteva pravdu, postavljajući pitanje o sudbini ubice,  dok mnogi građani potpisali su peticiju, tražeći smrtnu kaznu kao odgovor na neopisivu tragediju.

 

Ko su svi akteri ovog svirepog zločina? U emisiji "Uranaka" na televiziji K1 govorila je advokatica Zora Dobričanin i Ivona Talevski, predstavnica Asocijacije novinara iz Makedonije.

- Davanje pravilne ocene uvek je izazovno, a da bismo razumeli motive, nužno je imati pristup spisima predmeta. Ponekad, iako spisi mogu sadržavati hiljade stranica, važnost jednog detalja može biti presudna. Zadržavanje profesionalnosti u ovim situacijama predstavlja izazov, s obzirom na težinu tema. Lično, preferiram ljudski pristup u izražavanju mišljenja, umesto pravničkog. Čula sam od kolega iz Skoplja nešto što me duboko pogađa. Oni su u školi pisali rad za "Dan Blagodarnosti", u kojem je istaknuto Vanjino poverenje prema ocu. Razmišljati o ovim stvarima na ljudski način je teško, naročito kada su u pitanju zločini koji potresaju svest ljudi. Iako bih se suzdržala od preuranjenih zaključaka, posebno u vezi sa ocem koji bi možda bio umiješan, shvatam ozbiljnost situacije - kaže Zora Dobričanin i dodaje:

- Razumem da se ne bih trebala upuštati u nekontrolisane reakcije, posebno kad su u pitanju ovakvi zločini, koji imaju dubok emocionalni uticaj na žrtve. Iako postoji mogućnost da je otac bio umešan iz različitih razloga, kao što su dugovi, zavisnost od kocke i narkotika, važno je naglasiti da bih, kao pravnik, trebala bazirati svoje izjave na dokazima, a ne samo na naslovima u novinama. Često se dešava da ono što je naglašeno u medijima ne odražava nužno stvarnost iz spisa predmeta.

Foto: K1info

Iako stanovnici Makedonije, masovno potpisuju peticiju za uvođenje smrtne kazne, Zora smatra da zakone nikada ne treba menjati na brzinu.

- U Makedoniji, predviđena je doživotna kazna zatvora za osobe koje budu proglašene krivim za ovaj zločin. Primećujem da postoji želja javnosti za uvođenjem smrtne kazne, što je reakcija slična onoj koja se javlja kod nas nakon gnusnih zločina. Važno je naglasiti da promene u zakonu ne bi trebalo uvoditi brzo i nepromišljeno, s obzirom na to da su pitanja kazne praktično povezana s ličnim ubeđenjima, a retroaktivna primena prava je apsolutno nemoguća - dodaje ona. 

Ivona Talevska objasnila je kako je uhapšen Palčo.

- Uhapšeno je pet osoba, a poslednji privedeni je Stefan Dimkovski, otac dvoje dece, poreklom iz Strumice. On je bio vozač Palčeta iz Beograda, preko Bugarske, do Turske, gde je uhapšen dok je pokušavao simulirati putovanje do Istanbula na aerodrom. Da bi odradio ovu prevaru, unajmio je taksi, ali ga je policija uhapsila pored autoputa. Trenutno se Palčo nalazi u pritvoru, dok vlasti Makedonije očekuju njegovo brzo izručenje, nakon čega će biti podvrgnut pravnoj proceduri zbog optužbi za ubistva. Tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv svih osumnjičenih, uključujući i one koji se već nalaze u pritvoru, kao i Palevskog koji je osumnjičen za kidnapovanje i brutalno ubistvo. Svi pritvoreni su produžili boravak u pritvoru za još 30 dana. Sada počinje pravna procedura koja će usmeriti tok celog procesa - rekla je ona.

Ivona ističe da se u Makedoniji često simulira nekažnjavanje.

- Simuliranje nekažnjavanja stvara plodno tlo za razne zločine. Nedostatak odgovornosti, posebno u političkim sferama, pruža dodatnu podsticajnu sredinu, ne samo za kriminalne aktivnosti, već i za svakoga ko želi naneti štetu drugima, s uverenjem da može delovati nekažnjeno. Važno je da razmislimo o načinu na koji oblikujemo svoje živote i kako će sledeće generacije živeti. Trenutno prisutno stimulisanje nekažnjavanja, bilo da se radi o političkoj ili moralnoj odgovornosti, podstiče druge da se upuste u zlodela. Ovaj problem nije samo aktuelan, već nosi ozbiljne posledice za budućnost. Postavljam pitanje: U kakvom svetu želimo da živimo? - kaže Ivona i dodaje da su objavljeni rezultati obdukcije, ali da pojedine detalje javnost neće znati iz moralnih razloga.

- Ministar unutrašnjih poslova naglasio je da trenutno ne postoje podaci koji ukazuju na to da se Vanja ugušila u gepeku, kako su to preneli mediji. Međutim, istakao je da je zvanični uzrok njene smrti prostrelna rana, čije detalje iz obdukcije, iz etičkih i ljudskih razloga, nije moguće javno objaviti jer su monstruozni. Trenutno je u toku istraga kako bi se utvrdile sve okolnosti ovog zlodela. Uprkos zahtevima građana za smrtnom kaznom, ministar je istakao da Makedonija ne može uvesti takvu kaznu zbog evropskih zakona i trenutnih kaznenih propisa u zemlji. Peticiju za uvođenje smrtne kazne potpisalo je više desetina hiljada ljudi, a najavljeni protest pod nazivom "Pravda za Vanju" će se održati u subotu u Gradskom parku u centru Skoplja. Svi detalji o daljem smeru istrage biće poznati nakon daljih policijskih i pravnih procedura. Ovde je pitanje moralne odgovornosti, jer je zakazao sistem bezbednosti. Prevencija je zakazala. Iz moralnih razloga mi ovde moramo da razgovaramo o odgovornosti. Ko će da snosi odgovornost i zašto je do ovoga došlo - kaže Ivona.

Foto: K1info

Ona je objasnila kako je sistem zakazao.

- Kako je moguće da kamere sigurnog grada, koje su bile postavljene na najvišem nivou tokom održavanja samita OEBS-a, nisu zabeležile dolazak automobila u Skoplje, a upravo taj automobil je povezan s ubistvom muškarca u Velesu? Još značajnije, vazdušna udaljenost od mesta gde je vozilo zapaljeno nakon likvidacije malene Vanje bila je samo kilometar od mesta održavanja samita OEBS-a. Ovo postavlja ozbiljna pitanja o efikasnosti nadzornih sistema. Zašto nadležne bezbednosne snage nisu opazile crni dim i reagovale na događaje tako blizu skupu visokog profila? Prvi sloj bezbednosti bio je namenjen zaštiti samita, ali kako je moguće da su propustili takav incident tako blizu centralnog događaja? - zapitala se ona i dodala:

- Dodatno, postoji nelogičnost u gonjenju oca zbog navodne uloge u otmici deteta, tvrdeći da je otmica imala cilj iznude od majke, iako nijedan zahtev za otkupom nije bio upućen majci. Policija je potvrdila da je dete ubijeno pre nego što je slučaj postao javan u medijima i na društvenim mrežama. Ove neusaglašenosti izazivaju ozbiljne sumnje. Plaši me ne samo nesposobnost organa da razreše celu situaciju, već i mogućnost namernog konstruisanja istrage kako bi se kasnije, bez obzira na javnu osudu, postigao drugačiji ishod na sudu.

Zora Dobričanin se složila sa Ivoninim konstatacijama i smatra da u ovom slučaju postoje mnoge nelogičnosti.

- Moguće je da se radi o skretanju istrage. Nije logično da biste oteli nekoga s ciljem traženja otkupa, samo da biste ga ubili pre nego što ste uopšte izrazili zahtev za otkup. Postavljam pitanje odakle potiče ova priča - da li je ona plod izjava nekog od uhapšenih, ili je to pretpostavka organa gonjenja ili možda rezultat novinarskog nagađanja - kaže Zora Dobričanin i dodaje: 

- Nije normalno da se počini tako veliki zločin samim činom otmice deteta, a zatim preduzme gnusan korak ubistvom, a da pritom nije čak ni pokušano ostvarivanje primarnog cilja, koji je navodno bio iznuda otkupa. Obdukcija će razjasniti da li je došlo do pucanja u mrtvo telo ili je mala Vanja bila živa kada je pogođena.

Zora Dobričanin je objasnila i kako ide procedura izručenja osumnjičenog.

- Procedura izručenja zavisi od toga da li osumnjičeni pristaje na izručenje putem pojednostavljenog postupka ili će zahtevati sprovođenje ekstradicionog postupka. On će biti saslušan pred istražnim sudijom, koji će ga obavestiti da je zemlja njegovog državljanstva zainteresovana zbog određenog krivičnog dela. Okrivljeni tada ima mogućnost da pristane ili odbije izručenje, uz uslov da se predoče dokazi koji će biti dostavljeni zemlji u kojoj je priveden. Ova procedura može potrajati do godinu dana, čak i u slučaju pojednostavljenih postupaka koji obično traju od dva do četiri meseca. Ukoliko osumnjičeni odbije izručenje Makedoniji, ističući bezbednosne razloge, dužan je da dokaže da mu je bezbednost ugrožena. Sud može ipak odlučiti za ekstradiciju, nakon čega osoba ima pravo na žalbu. U žalbenom postupku odluka može biti poništena, a konačnu odluku donosi Ministarstvo pravde zemlje u kojoj je osoba pritvorena. Iako svi sudski organi mogu podržati izručenje, konačnu odluku donosi Ministarstvo pravde - kaže Zora Dobričanin.

Ona dodaje da je za svaku fazu istrage neophodno individualno postupanje.

- Istraga do kraja zahteva ključnu ulogu pojedinaca kako bi se osigurao integritet zakonitih dokaza. Očuvanje kontinuiteta dokaznih činjenica, od mesta zločina do sudnice, predstavlja suštinski element u ostvarivanju pravde. Naročito je važno izbeći narušavanje dokaznog kontinuiteta i kontaminaciju dokaza, što predstavlja zajednički interes svih - zaključila je  advokat Zora Dobričanin u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar