Još jedna ZARAZA PARAZITOM LISICE potvrđena u Srbiji: Stručnjaci upozoravaju da PRETI i BESNILO

U Sremu je potvrđen novi slučaj multilokularnog ehinokokusa, bolesti koju prenose lisice, a koja kod čoveka raste kao tumor i može da bude fatalna, ako se ne otkrije na vreme.

Stručnjaci kažu da preti i besnilo koje je sve bliže granicama Srbije, pišu Novosti.

Kako navode, kao i prvi otkriveni slučaj i ovaj drugi je pronađen kod žene u Sremu. To, kako pišu, nije jedina opasnost koja preti od namnoženih lisica, jer preti i besnilo koje je sve bliže granicama naše zemlje. 

Da je registrovan novi slučaj multilokularnog ehinokokusa, koji se prenosi preko zemljišta kontaminiranog lisičijim parazitom, kao i da postoji realna opasnost od besnila potvrdio je i profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Dušan Lalošević. 

Dr Lalošević je radio patološku analizu zaražene jetre šesdesetsedmogodišnje pacijentkinje iz Sremske Mitrovice, kod koje je prvi put u našoj zemlji, početkom ove godine, otkrivena ova bolest. 

U međuvremenu je ispitivan i drugi slučaj sumnje na istu bolest za koji je stigla potvrda. Karakteristično je da se lisičija pantljičara širi kao kancer, metastazira i čovek može da je prenese na kućne ljubimce. Osim lisice, ovaj parazit prenose i šakali. 

Foto: YouTube screenshot

Profesor Lalošević kaže da posle ove dva potvrđena slučaja nije bilo novih slučajeva sumnje na zarazu, ali da sada preti nova - besnilo. 

Jedna od posledica ratnih dejstava u Ukrajini jeste i širenje određenih bolesti zbog nepostojanja veterinarske kontrole, a među njima je i besnilo. Ovaj smrtonosni virus već je registrovan u Mađarskoj i Rumuniji i to ne samo kod divljih, već i kod domaćih životinja, a vrlo brzo bi mogao da stigne od severoistočnih suseda i na granice sa našom zemljom, pišu Novosti. 

Kako se vidi na mapi sa lokacijama besnih životinja, koje svakodnevno ažurira Pasterov zavod u Novom Sadu, u Mađarskoj je registrovana jedna besna lisica, dok je u Rumuniji na tri lokacije zaraženo sedam lisica, 13 krava i dva psa.

Prema rečima dr Laloševića besne životinje se brzo kreću, ujedajući sve pred sobom, za čas mogu da pređu 100 kilometara i ukoliko bi besnilo ušlo u Srbiju posebna opsanost preti zaražavanju domaćih životinja. Kod nas je naročito rizičan broj namnoženih lisica, a u poslednje dve godine one nisu vakcinisane. 

- Celu deceniju je Uprava za veterinu uspešno sporovodila vakcinaciju lisica, pa je besnilo gotovo iskorenjeno - navodi Lalošević. 

Foto: Unsplash.com

Dodaje da ne bi trebalo da bude opuštanja, jer se populacija lisica prenamnožila, što se kako kaže, vidi po vlikim guibicima zečeva i fazana. Zbog stalne potencijalne opasnosti ne možemo prekinuti vakcinaciju ljudi. 

Poslednji slučaj besne lisice u Srbiji zabeležen je 2018. godine, a besnog psa 2011. Zavod za antirabičnu zaštitu "Pasterov zavod" kao nacionalna referentna laboratorija za besnilo, redovno prati stanje u zemljama u okruženju, rekla je direktorka Zavoda dr Dragana Gazibara. 

- Besnila godinama ima kod životinja u mađarskoj i Rumuniji. U toku 2022. i ove godine registrovani su slučajevi u tim zemljama na severoistoku, na granici sa Ukrajinom, što je još daleko od nas. Epizootološka situacija po pitanju besnila u Srbiji je povoljna, zahvaljujući dobrom i savesnom radu veterinarske i zdravstvene službe - rekla je Gazibara.

Dodala je da kod ljudi ova bolest nije zabeležena 40 godina, dok je poslednji slučaj kod životinja zabeležen u okolini Krupnja 2018. godine, a među domaćim životinjama kod jedne mačke u blizini Požarevca 2012. godine. 

Prema rečima direktorke "Pasterov zavod" poseduje dovoljan broj vakcina i seruma za zaštitu građana od ove bolesti. 

- U svih 27 anabiotičkih stanica, koje redovno snabdevamo vakcinama i serumima protiv besnila, radi stručan kadar epidemiologa i infektologa i pod nadzorom Zavoda pruža aktivnu zaštitu svima kojima je potrebna - rekla je Gazibara. 

 

 

 

Ostavite komentar