Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, koji je posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred nedelju stradanja, smrt i vaskrsenje. Tada je Hristos, prema predanju, vaskrsao Lazara iz Vitanije.
Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči praznika Cveti. Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu, zbog čega se praznik i zove Vrbica.
Vrbove grančice simbolično predstavljaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca. Na ovaj praznik deci se oko vrata stavljaju zvončići, a od vrbinih grančica prave se venčići za glavu.
pročitajte još
Malo je poznato da se današnja popularna imena karakterišu kao 'nehrišćanska' i moraju da se 'promene' prilikom krštenja
07.04.2024
Mozaik
Otac Radoslav ističe da je post uz hranu samo "sredstvo" koje nam pomaže da ojačamo i da se borimo sa većim iskušenjima
29.03.2024
Mozaik
Za pravoslavne hrišćane Lazareva subota je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i srećom dece. Simbolično označava pobedu života nad smrću.
Prema Jevanđelju o Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitaniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen, a kada je stigao do groba i pozvao Lazara da izađe, on je to učinio.
Ostavite komentar