Brat pokojnog Rutovića održao je govor, u kom je između ostalog naveo "da je Željko bio njihov princ i vitez".
Pored porodice i prijatelji u velikom broju došli su da se oproste od voljenog Željka, a srce im se slomilo kada su čuli potresne, pažljivo birane reči.
Govor vam prenosimo u celosti:
Poštovani tužni skupe, dame i gospodo, prijatelji našeg Zeljka. Obraćavam se povodom smrti našeg princa. Surova smrt je došla prerano.
Čovek koji je godinama u svojoj bolesti nadjačavao bol kako bi odložio ovaj susret, da se što kasnije ovde sastanemo. Svi smo rođeni da živimo i umremo. Smrt ne može ubiti ime čoveka kao što je bio Željko Rutović. Njegovom smrću počinje njegova besmrtnost. Dok bude nas mi ćemo te pamtiti. Opraštamo se od veličanstvrnog oca, prijatelja, druga. Ovakvi ljudi ne umiru. Zeljka danas pratimo dostojanstveno s velilom tugom, umirući zajedno s njim. On bi nas danas zagrlio i rekao da ga pratimo dostojanstveno. Izgradio si svoj svet jedan i neponovljiv. U tom svetu bilo je mesta za svakog časnog i dobronamernog čoveka. On je bio hrabar visoko podignutog cela. Njegova duša je bila bogata i dečački čista. Tužni skupe Željkovom smrću postali smo siromašniji, ali i ponosni što smo bili njegovi i svi oni koje je za 6 decenija Željko sreo i voleo. Malo ko je imao harizmu i dušu kao on.
Ukrala nam ga je smrt ali dok je nas biće prisutan u našim srcima. Ukrali su nam najlepši osmeh koji niko neće preslikati. Ukrala nam je smrt mnogo čega, sve ono za šta smo živeli i verovali da će se tek za mnogo godina desiti. Za svoje principe nije žalio svoju glavu. Ukrala nam je smrt mnogo čega. Veliki nikad ne umiru i bol nikada neće prestati. Tvoja smrt otvorila je večnu ranu u brastvu Rutovića i ta rana će trajati večno dok je nas. Srešćemo se na drugom svetu da rane celivamo. Dragi brate od tebe se ne možemo prostiti jednim govorom ni knjigo. Hvala ti za ime, čast, snagu. Ukrala je smrt naše apolona. Plemeniče i brate tišina će govoriti o našem bolu. Poštovana porodico privilegovani ste da je vaš brat, suprug, otac bio Željko Rutović. Nosite to s ponosom. Svi očekujrmo tvoj ljudski stas i glas i ono tvoje: Dje si mili, brate moj?
Tužni skupe dozvolite mi da se zahvalim bratu za bratsku lljubav prethodnih 4 decenija. Ponosan sam sa velikim belegom koji ostavljaš. Bio si tu da zaštitiš, ne jakima daš moć, osnažiš... Živeo si na svim kontinentima i svi sad učestvuju u ovom bolu. Opirao si se bolesti kao što si bio lav ove zemlje. Hvala svima koji su se javili i nikad neće prežaliti našeg Željka. Hvala lekarima, medicinskom osoblju gde su se borili za njegov život. Nama, porodici i prijateljima ostaje rana koja neće zaceliti. Znamo da od danas život nikad neće biti isti.
Ostavite komentar