EVROPI PRETI EKONOMSKA KATASTROFA! EU je države članice zatrpala MILIJARDAMA, ali uskoro će da presuši!

Za evropsku ekonomiju 2026. godina bi mogla biti odlučujuća!

Na ovo upozorava, Politiko, naime, sa naglaskom da bi uvođenje reformisanih pravila potrošnje u Evropskoj uniji i smanjeni priliv novca iz Evropske komisije mogli da stvore novu crnu rupu u budžetima već prezaduženih zemalja, posebno Francuske i Italije.

- Postoji rizik da se, ako ne uložimo dovoljno, vratimo u izgubljenu deceniju 2010-ih - kaže Nils Redeker iz istraživačkog centra Instituta Žak Delor.

Posle krize u evrozoni 2009. godine, privrede južne Evrope ozbiljno je pogođena dugotrajnom recesijom – javni dug i stopa nezaposlenosti su brzo rasli, a negativnim trendovima nisu pomogle česte promene vlasti.

- Komisija će 2026. godine ukinuti finansiranje nakon pandemije kovida. Istovremeno, vlade će morati da nastave da ulažu u zelene i digitalne projekte, ali bez finansiranja iz Brisela. Zemlje sa velikim dugovima verovatno će snositi najveći teret šoka, koji će dodatno uticati na njihove ekonomije, a to će se veoma direktno odraziti na politike ovih zemalja - upozoravaju ekonomski analitičari.

Problemi za Pariz i Rim

Vladajuće stranke u Francuskoj i Italiji, najvećim gospodarstvima evrozone nakon Nemačke, mogle bi se naći u ozbiljnim problemima. Sledeći francuski predsednički izbori biće u aprilu 2027.

Što se tiče Italije, njihovi opšti izbori zakazani su najkasnije za kraj te iste godine.

Zemlje EU-a trenutno se oslanjaju na niz programa potpore koji su osmišljeni kao alat za ublažavanje financijskog udara usled covid pandemije. Osim toga, Unija ulaže milijarde evra u zelene i digitalne projekte kroz namenski fond vredan više od 700 milijardi eura, a koji bi trebao isteći krajem 2026.

Foto: Pexels.com

Godinu dana pre, 2025., svome kraju doći će i Komisijine javne subvencije, poznate i kao državne potpore, koje su bogatijim zemljama osiguravale besplatnu propusnicu za podupiranje njihovih strateških industrija.

- Preti nam pravi fiskalni ponor, a novi skup pravila ne priprema članove za to kako se nositi s tim problemom - izjavila je Lydia Korinek iz istraživačkog centra Zoe Institute for Future-fit economies.

Nedavno potpisana reforma pravila potrošnje EU-a, koja članicama nudi više vremena za smanjenje duga i potrošnje, mogla bi predstavljati samo privremeno olakšanje za gospodarstva u nevolji, koja bi u budućnosti za to mogla platiti puno veći račun.

Preti katastrofa

Prema reformisanim pravilima, glavni gradovi EU su se složili da odbiju godišnja povećanja kamatnih stopa od 2025. do 2027. od fiskalnog prilagođavanja potrebnog za zemlje koje prelaze prag deficita EU. Ova nešto labavija pravila trebalo bi da favorizuju zemlje (poput Italije i Francuske) za koje se smatra da će se suočiti sa prekomernim deficitima u narednim godinama.

– Zemlje bi mogle da izbegnu katastrofu ako od sada pa do 2027. počnu drastičnije da kontrolišu potrošnju – rekao je Jeromin Zetelmajer, direktor Brigelovog think tanka.

Postoji još jedan problem – naime, potencijalni povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD mogao bi da podstakne zemlje EU da povećaju svoje izdatke za odbranu.

Izvršna vlast EU odbacila je mogućnost produženja Mehanizma oporavka i otpornosti (RRF) nakon 2026. godine, koji je osmišljen 2020. kao jednokratna mera za suočavanje sa ekonomskim posledicama pandemije.

- Većina kohezionih fondova EU – uglavnom infrastrukturna potrošnja za siromašnije oblasti – biće raspoređena posle 2026. i može se koristiti za popunjavanje praznine koju je ostavio RRF – rekao je jedan diplomata EU, ali mnogi misle da to neće biti dovoljno.

Ostavite komentar