POBESNEĆE srpski seljak: Država NE TREBA da garantuje CENU MLEKA
Stručnjaci su protiv pravljenja presedana, jer kad se to dogodi - svi počinju da traže više
Autor: K1info/Politika.rs
04/02/2023 > 20:01
podeli vest:
Kada je reč o zahtevu stočara nerešeno pitanje je na koliku će otkupnu cenu u narednom periodu moći da računaju. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) ona je trenutno u proseku između 60 i 65 dinara po litru, pa je pitanje koliko su mlekare spremne da plate zacrtanih 80 dinara, koliko proizvođači traže da im se garantuje.
Profesor dr Zoran Rajić, šef katedre za menadžment u agrobiznisu na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu rekao je u razgovoru za "Politiku" da, država ne može da garantuje cenu mleka, niti bilo kog proizvoda.
- Država je napravila grešku što je faktički garantovala cenu proizvođačima suncokreta. Kada jednom napravite presedan, to postaje polako pravilo i onda svi to počinju da traže - smatra Rajić.
Naglašava da se Srbija te prakse odrekla pre više od 20 godina i vraćanje na te staze nije dobro. Mi već više od desetak godina ne pratimo potrošnju, a to bi morala da bude obaveza jer je to početak svake priče u planiranju.
- Suština je da vidimo koliko mi trošimo mleka i kolika ulaganja su nam potrebna u taj sektor na osnovu potrošnje. Mi to sada ne znamo tačno. I poljoprivrednici bi trebalo da izađu s kalkulacijom kolika je cena mleka pod prosečnim uslovima u kojima rade - navodi Rajić. Međutim, dodaje, nijedna strana ne izlazi s konkretnim podacima.
Nisu iste navike u ishrani i potrošnji kao pre 20 godina
- Kada ste poslednji put videli neki ozbiljan izveštaj o potrošnji bilo kog proizvoda, na osnovu istraživanja. Promenile su se navike u ishrani, smanjena je potrošnja određene robe, i vi morate da idete u susret tim promenama. Ta istraživanja bi trebalo da rade instituti, fakulteti za potrebe države posle čega bi se analizirali i efekti mera - objašnjava profesor Rajić.
Kada govorimo o zahtevima za povećanje premije, treba javno reći koliki bi to novac bio, a sigurno je veliki, i koliko bi to dodatno opteretilo agrarni budžet, odnosno ko bi od drugih proizvođača bio zakinut u slučaju da se premije za mleko uvećaju sa 10 na 20 dinara, što je zahtev proizvođača.
- Onda će sutra doći neki drugi poljoprivrednici ispred vlade, zatvoriće Nemanjinu i vi ćete njima da obećate isto i zalud rebalans, vraćanje dugova… To je ta spirala, dobro poznata u svetu. Evropska unija je ima, a to je konstantno povećanje budžeta za poljoprivredu bez efekta. Mi smo takođe na to pristali, a sistem kontrole je marginalizovan.Samo dajete, a ne pratite efekte mera - naglašava sagovornik beogradskog lista.
Seljake pred setvu informisati koliko će ih šta koštati
Prema njegovom mišljenju, mnogo bolje i efikasnije bilo bi kontrolisati inpute u proizvodnji. Stranci već polako izlaze s cenom semenske robe, hajde da seljake pred setvu informišemo koliko će ih šta koštati.
- Moramo da razgovaramo na osnovu činjenica. Treba da kažemo proizvođačima, recimo, da biste mogli da živite od proizvodnje pšenice treba da imate toliko i toliko hektara. Takva istraživanja imaju težinu. Ili, koliko krava treba da imate. Pričamo da je 10 malo, ali ne znamo koliko je potrebno - ističe Rajić.
Dodaje da u slučaju kada sve te podatke imate na osnovu ozbiljnih istraživanja ne možete da dođete u situaciju da poljoprivreda očekuje ekskluzivno pravo na garantovani prihod.
- Znači, ne možemo da garantujemo (cene) ali možemo nekim drugim merama da utičemo, da pomognemo. A to je u ovom slučaju ulaz, da kontrolišete troškove. Da poljoprivredniku cena semenskog materijala bude jeftinija, cena goriva… To su stvari na koje možete da utičete - naglašava profesor Zoran Rajić.
Ostavite komentar