Izveštaj Eurostata je PORAŽAVAJUĆI: Srbija je ČETVRTA NAJSIROMAŠNIJA u Evropi
Podaci Eurostata pokazuju da su od nas, 2021. godine, siromašnije bile samo Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina
17.12.2022
ČuvarkućaMnoge vlade širom sveta već su preduzele korake da smanje uticaj poskupljenja na kućne budžete
podeli vest:
Rat u Ukrajini izazvao je ekonomsku krizu koja bi mogla da 141 milion ljudi širom sveta dovede do ekstremnog siromaštva, navodi se u izveštaju grupe istraživača iz Holandije, Ujedinjenog Kraljevstva, Kine i Sjedinjenih Država.
U izveštaju objavljenom u časopisu "Nature Energy" ukazuje se da je istraživanje povećanja cena energenata u 116 zemalja pokazalo da je poskupljenje energenata povećalo izdatke domaćinstava u proseku 4,8 odsto.
Siromašnija domaćinstva u zemljama sa niskim prihodima izložena su većem riziku od siromaštva zbog skupljih energenata.
Podaci Eurostata pokazuju da su od nas, 2021. godine, siromašnije bile samo Severna Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina
17.12.2022
ČuvarkućaVlada da zaštiti one sa minimalcem i kontroliše cene u narednom periodu, traže iz ASNS
16.11.2022
SrbijaDomaćinstva u zemljama sa višim prihodima takođe su osetila uticaj poskupljenja energenata, ali je veća verovatnoća da će moći da ih apsorbuju u kućne budžete, navodi se u izveštaju. Pojedine zemlje su više osetile poskupljenje energenata, pa je tako poskupljenje energenata u Estoniji, Poljskoj i Češkoj veće od globalnog proseka.
Poskupljenja energenata takođe su dovela do povećanja cena hrane. Tako su, u poređenju sa prošlom godinom, u SAD jaja poskupela 70,1 odsto, margarin 44,7 odsto, puter 26,3 odsto, brašno 20,4 odsto, hleb 14,9 odsto, šećer 13,5 odsto, mleko 11 odsto, piletina 10,5 odsto, a voće i povrće 7,2 odsto, pokazuju zvanični podaci o inflaciji.
Foto: Tanjug/AP Photo/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Phot/unsplash
Prema izveštaju, mnoge vlade širom sveta već su preduzele korake da smanje uticaj poskupljenja na kućne budžete, od smanjenja poreza na energiju i davanja popusta na račune za energiju do jednokratnih subvencija i ograničenja cena.
Ali, u izveštaju se sugeriše da bi moglo biti učinjeno više i kao primer navodi subvencionisanje cena, nametanje dodatnih poreza energetskim kompanijama i donošenje zakona o korišćenju održivijih izvora energije.
Ova energetska kriza bi trebalo da podseti na rizike energetskog sistema koji se oslanja na fosilna goriva, koji, kako se navodi, ne samo da stavlja milione ljudi na ivicu ekstremnog siromaštva, već i ubrzava klimatske promene.
Prema poslednjim podacima oko 140.000 građana Crne Gore živi na rubu siromaštva
19.10.2022
RegionUsporavanje privrednih aktivnosti već je vidljivo u Nemačkoj i EU
22.12.2022
ČuvarkućaProsećna cena za zakup stana skočila je na skoro 1.800 dolara, a mnoge kuće za beskućnike su zbog finansijske situacije zatvorene
13.12.2022
SvetOko 58 odsto kupaca je prinuđeno da smanji kupovinu osnovnih stvari
25.10.2022
Svet
Ostavite komentar