U Srbiju stiže sve više NOVCA IZ DIJASPORE, zašto?

Tokom prva dva meseca 2023. godine nastavljen je rastući trend priliva doznaka započet rekordne 2022. godine, kada su prihodi od ličnih transfera premašili pet milijardi evra, pokazuju podaci NBS.

Različiti su uzroci rasta nominalne vrednosti doznaka, ali je jedan od ključnih inflacija koja je "pogurala" naviše plate naših ljudi u inostranstvu, ali i troškove sa kojima se suočavaju njihove porodice u zemlji. 

U januaru i februaru ove godine priliv doznaka u Srbiju iznosio je 731,3 miliona evra, što predstavlja međugodišnji rast od 29,5 odsto, rekli su u NBS. U 2022. godini priliv po osnovu doznaka dostigao je 5,028 miljardi evra i povećan je za 38,3 odsto u odnosu na 3,635 milijardi evra koliko je zabeleženo u 2021. godini.

Iz centralne banke ističu da, kada govorimo o faktorima koji su uticali na rast doznaka, treba imati u vidu nekoliko stvari.

- Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter - što praktično znači da u periodima kriza, povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica i prijatelje. Drugo, rast inflacije u svim zemljama doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski i pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani. Na kraju, na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji - ističu iz NBS.

Na pitanje očekuju li da će ove godine biti oboren rekord u prilivu postavljen 2022. godine, iz Narodne banke Srbije odgovaraju da je njihova projekcija da će i u 2023. godini nivo doznaka ostati visok.

- Očekujemo, međutim, da će se međugodišnja stopa rasta smanjivati u dolazećim mesecima usled visoke baze koja je dostignuta u drugom tromesečju 2022. godine - kažu iz NBS.

Što je brojnija dijaspora, stiže više doznaka

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI), za Biznis potvrđuje da je inflacija svakako među ključnim razlozima što doznake nominalno rastu, ali ukazuje i na širu sliku iza tog trenda.

- Razlog je i taj što je naša dijaspora sve brojnija, pa sve veći broj ljudi šalje novac ka matici. Brojne porodice funkcionišu tako što otac ili majka rade u zemljama EU, od Slovenije, preko Austrije, Nemačke, Holandije ili Francuske, a novac šalju ostatku porodice u Srbiju. Takvih porodica je danas mnogo više nego pre pet ili 10 godina - kaže Jevtović.

On podseća da je IRI pre nešto više od pet godina procenjivao da najmanje 15.700 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, a na osnovu sopstvenih istraživanja. U istom periodu u javnosti je korišćena i procena OECD od 46.000 emigranata, koja je uključivala i one koji su odlazili u inostranstvo na privremeni rad po tri meseca, pa su se vraćali u zemlju.

- Za nas su rezultati poslednjeg popisa najbolja potvrda našeg rada. Oni su pokazali da je u periodu od 2011. do 2022. godine između 25.000 i 30.000 ljudi godišnje emigriralo iz Srbije. Takva kretanja ukazuju na zaključak da će i nivo doznaka nastaviti da raste u narednim godinama, ali ne i unedogled, i to iz prostog razloga - ljudi koji su emigrirali neće imati više kome da pošalju novac u Srbiji - upozorava Jevtović.

Prema njegovoj i oceni IRI, deceniju posle 2000. godine obeležila je tranzicija, narednu strane direktne investicije, dok će dekadu do 2030. godine obeležiti migracije, i to ne samo u vidu odlaska ljudi iz Srbije, nego i dolaska i doseljavanja u našu zemlju.

Kako se troše doznake?

Jevtović je istakao da je struktura potrošnje doznaka u našoj zemlji poprilično konstantna, kao i da podaci Međunarodnog monetarnog fonda ukazuju na isto - da 67 odsto novca koji dijaspora pošalje matici ode na potrošnju, 24 odsto u nekretnine, a tek jedan procenat u investicije.

- Dakle, dve trećine novca iskoristi se za to da se 'preživi' mesec, i zato ne bih očekivao nikakve promene u strukturi potrošnje. Naši ljudi odlaze u inostranstvo kako bi bili zaposleni, a ne da kreiraju svoje biznise. Kada je reč o rastu BDP-a, kreiranju novih radnih mesta i donošenju novih tehnologija, za to ćemo i nadalje morati više da se oslonimo na strane direktne investicije - smatra Jevtović.

 

 

 

 

Ostavite komentar