Ako u ekspres loncu kuvate, POTROŠIĆETE dva do tri puta manje struje

U jeku energetske krize i poskupljenja sa svih strana stižu nam saveti za štednju. Kada je reč o uštedama u kuhinji jedan od predloga je korišćenje ekspres lonca kojim se, kako kažu, vreme kuvanja i utrošena električna energija smanjuju za dva do tri puta.

Može li ekspres lonac zaista da pomogne da ne "prošištimo" kada nam stigne račun za struju i kako uopšte on funkcioniše, za Internet portal RTS-a objašnjava novinar i fizičar Slobodan Bubnjević.

Bubnjević, u intervjuu za Internet portal RTS-a, otkriva kakva je razlika u kuvanju u ekspres loncu i običnoj šerpi, kako dolazi do toga da "kuvalo pod pritiskom" eksplodira, ali i ima li smisla uložiti novac u kupovinu ekspres lonca kako bi se uštedelo na računima za struju. 

Kako funkcioniše ekspres lonac i koliko je fizika "kriva" za to što se u njemu zakuva?

Retki su kućni uređaji i predmeti iz svakodnevnog života gde se može uživo videti toliko lekcija iz fizike kao što je to slučaj sa ekspres loncem. Ako izuzmemo mikrotalasnu, rernu i frižider, mnoge stvari u kuhinji postojale su i u kamenom dobu, dok je za eksperes lonac bilo nužno da razumemo osnove oblasti koja se naziva termodinamika, a koja je rastumačila mnoge pojave pri kuvanju koje inače razumemo iskustveno.

Zahvaljujući razumevanju ponašanja gasova i tečnosti, shvatamo da će pri "običnom" kuvanju voda dostići 100 stepeni Celzijusa, ali da posle toga njena temperatura neće rasti. To znamo jer iznad te kritične temperature pri normalnom pritisku voda prelazi u gasovitu fazu i temperatura joj dalje ne raste.

Zato sasvim nezavisno od temperature ringle, voda u šerpi nema veću temperaturu od 100 stepeni i jelo će se mnogo sporije spremati nego kad ga, na primer, direktno izlažete plamenu, pržite ili pečete u ringli. Neke vrste hrane je zapravo teško i spremiti na toj temperaturi. Tačka ključanja vode inače zavisi od atmosferskog pritiska, pa ako se nađete na većoj nadmorskoj visini, voda u običnoj šerpi će ključati na nižoj temperaturi, negde čak i na 70 stepeni, a to se pokazuje nedovoljnim da se hrana uopšte pravilno spremi.

Ekspres lonac je sistem sa konstantnom zapreminom gde se zahvaljujući podizanju pritiska obezbeđuje da se promeni tačka ključanja vode i hrana kuva na višoj temperaturi.

Kakva je razlika u kuvanju u ekspres loncu i običnoj šerpi koja je poklopljena sve vreme kuvanja?

Na Zapadu će češće za ekspres lonac reći "kuvalo pod pritiskom", ali kako god se zvao i kako god da je dizajniran, ono što ekspres-lonac čini ekspres loncem je to što može hermetički da se zatvori, tako da se zapremina ne menja tokom kuvanja.

Od kog materijala se prave ekspres lonci i kom materijalu se daje prednost? Najčešći strah onih koji ne koriste ekspres lonac je da on može da "eksplodira". Kako do toga dolazi?

Za ekspres lonac je zapravo samo važno da može da se hermetički zatvori. Zato je od samog materijala, a svakako je dobro imati lonac od kvalitetnijeg nego lošijeg materijala, mnogo važnija guma kojom se poklopac zaptiva. Ako je ona loša, lonac neće raditi ili što je vrlo nezgodno, pa čak može biti i opasno, lonac može da "eksplodira", odnosno otvori se kad je u njemu visok pritisak.

Ostavite komentar