Ekonomija > Čuvarkuća

RADNA NEDELJA koja traje samo 4 DANA? Moguće, i to u NEMAČKOJ: Ovo su argumenti stručnjaka ZA I PROTIV

Radite manje, primate istu platu, sretniji ste, produktivniji i manje na bolovanju

Izvor: K1info

Autor: Katarina MIilanović

01/02/2024 > 08:40

podeli vest:

RADNA NEDELJA koja traje samo 4 DANA? Moguće, i to u NEMAČKOJ: Ovo su argumenti stručnjaka ZA I PROTIV
Foto: Shutterstock


Oko 45 nemačkih firmi želi da testira ono što zvuči kao bajka: četvorodnevnu radnu nedelju. Evo razloga za i protiv.

Eksperiment počinje u februaru. Tada će 45 firmi i organizacija u Nemačkoj na šest meseci uvesti četverodnevnu radnu nedelju. Zaposleni će dobijati punu platu, iako provode znatno manje vremena na poslu. Taj projekt je pokrenula konzultantska kuća za menadžment Intraprenoer, koja sarađuje s neprofitnom organizacijom 4 Day Week Global (4DWG), analizira Deutsche Welle.

Ali, kako bi to trebalo funkcionisati u praksi? Posebno ako se uzme u obzir da u Nemačkoj vlada nestašica kvalificirane radne snage. Zar ne bi bilo bolje da se radi više umesto manje?

No predlagači tvrde da bi četverodnevna radna nedelja pomogla u nedostatku kvalificiranih radnika tako što povećava produktivnost zaposlenih. Argument: oni koji rade samo četiri umesto pet dana su motivisaniji i samim tim produktivniji. Osim toga, ovo bi moglo zanimati i one koji ne žele raditi pet dana.

Četverodnevna radna nedelja je već isprobana u praksi. Organizacija 4DWG od 2019. godine provodi takve pilot programe u Velikoj Britaniji, Južnoj Africi, Australiji, Irskoj i SAD-u. Prema podacima ove nevladine organizacije, do sada je učestvovalo više od 500 firmi. Čini se da rezultati potvrđuju nade u pozitivne efekte.

Izgleda da je Velika Britanija bila uspešna

U Velikoj Britaniji je u ovaj eksperiment bilo uključeno 2.900 zaposlenih u financijskom sektoru, IT sektoru i građevinarstvu, u online trgovini, studijima za animaciju, marketingu ili u kioscima s brzom hranom.

Prema naučnicima iz Cambridgea i Bostona, smanjen je broj dana bolovanja za oko dve trećine, a skoro 40 posto zaposlenih je reklo da su se posle eksperimenta osjećali manje pod stresom nego ranije. Pored toga, broj zaposlenih koji su dali otkaz pao je za 57 posto, a naučnici su registrovali prosečno povećanje prometa za oko 1,4 posto. Najmanje 56 od 61 firmi koje su učestvovale u eksperimentu je izjavilo da želi zadržati četverodnevnu radnu nedelju i nakon završetka testne faze.

Ne žele svi raditi manje

Hoće li, dakle, od februara nadalje Nemci sa zavišću gledati na učesnike probnog projekta? Ne nužno, pokazalo je istraživanje sindikalne zaklade Hans Boeckler. Shodno tome, skoro tri četvrtine stalno zaposlenih želelo bi četverodnevnu radnu nedelju s istom platom.

Osam posto smatra da je četverodnevna radna nedelja dobra, čak i sa smanjenim platama. Ali 17 posto odbija kraće radno vreme.

Pilot studije nemaju smisla

Firme koje sada učestvuju u četverodnevnom probnom projektu u Nemačkoj prijavile su se pre nekoliko meseci. I upravo tu počinje problem, kaže stručnjak za tržište rada Enzo Veber, koji je kritičan prema rezultatima prethodnih pilot projekata. On provodi istraživanja na Sveučilištu u Regensburgu i na Institutu za tržište rada i istraživanje zanimanja.

On upozorava da se za ovakve projekte prijavljuju samo firme za koje je četverodnevna radna nedelja pozitivna, pa tako ne odražavaju reprezentativni presek mišljenja. Osim toga, ne samo da bi se time skratilo radno vreme, već́ bi se promenili i procesi rada i organizacija. Ako onda dođe do povećanja produktivnosti, to ne mora biti uzročno povezano s kraćim radnim vremenom, kaže Veber.

Upitni su i pozitivni rezultati jer bi skraćenje radne nedelje najverojatnije rezultiralo intenziviranjem rada, smatra Veber. Društveni, komunikativni i kreativni elementi ostaju po strani.

- Firme obično ne osete posledice odmah, već́ srednjoročno - ističe naučnik i upozorava da su studije razrađene da traju samo šest meseci.

 

Ostavite komentar