Ekonomija > Čuvarkuća

Ne bismo da vas plašimo, ali... POSKUPEĆE i KREDITI, situacija je JAKO LOŠA, inflacija je DVOCIFRENA

Pitanje je da li povećanje plata i penzija mogu nadomestiti gubitak koji pravi inflacija, kaže Radojka Nikolić

Izvor: K1info/Tanjug

27/09/2022 > 20:23

podeli vest:

Ne bismo da vas plašimo, ali... POSKUPEĆE i KREDITI, situacija je JAKO LOŠA, inflacija je DVOCIFRENA
Foto: Pixabay.com


Građane Srbije do kraja ove godine očekuje i poskupljenje kredita zbog rasta kamatnih stopa, rekla je urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić.

Ona ističe da je Euribor, za koji vezan najveći broj kredita naših građana, trenutno na nivou od 1,67 odsto. Koliko je veliki skok u pitanju najbolje pokazuje podatak da je on pre pola godine bio na nuli.

- Na to treba dodati i kamatu koje banke naplaćuju, tako da je sigurno da će poskupeti krediti - kaže Nikolićeva.

Prema njenim rečima, inflacija je trenutno dvocifrena i smatra da će tako ostati i do kraja godine.

- Pitanje je da li povećanje plata i penzija mogu nadomestiti gubitak koji pravi inflacija. Opšta slika u perspektivi za sledeću godinu nije najbolja, upravo zato što se najavljuju recesija i pad proizvodnje u mnogim zemljama EU. To na Srbiju nepovoljno utiče, jer može da izazove smanjenje proizvodnje tih kompanija ili smanjenje spoljno - trgovinske razmene - rekla je ona.

Nikolićeva navodi da je cela globalna slika, u koju se i mi uklapamo nepovoljna i naglašava da je za ovu godinu prepolovljen očekivan rast proizvodnje.

- Očekivalo se da će rast proizvodnje biti pet ili šest odsto, a ispostavilo se da će jedva biti oko tri odsto. Očekivanja i procene su takve da će sledeća godina i kraj ove godine biti dosta nepovoljni što je, pre svega, prouzrokovano inflacijom i energetskom krizom, a potom i svim ostalim pretnjama uključujući i pretnju ratom - navodi ona.

Foto: K1 screenshot

 

Međutim, kako kaže, ono što je za Srbiju povoljno jeste da smo veliki proizvođač hrane i da bez obzira na veliki pad u proizvodnji pšenice i kukuruza, glavnih sirovina koje izvozimo, ima dovoljno hrane.

- Hrane će biti dovoljno, zvaničnici obećavaju da će biti dovoljno energenata, naravno sve je samo pitanje cene koju ćete za to morati da platite i to je najveći problem - rekla je ona.

O Rusiji

Na pitanje koliko odnosi naše zemlje sa Rusijom mogu da pomognu ili odmognu Srbiji da se izbori sa krizom, Nikolićeva kaže da se Rusija ne ubraja se u ključne investitore.

- Tu su neprikosnovene Nemačka, Austrija, Italija, Francuska. Ali, kada se pogleda energetska zavisnost, tu smo dominantno zavisni od Rusije i na tom nivou nam je potrebno još sporazuma i dobri odnosi sa Rusijom - rekla je Nikolićeva.

Komentarišući najave da zbog potpisivanja sporazuma Srbije sa Rusijom može doći do povlačenja investitora sa zapada, Nikolićeva kaže:

- Ne očekujem da će doći do povlačenja velikih investitora, jer su Srbiju izabrali i kao zemlju u kojoj imaju dobre povoljnosti za poslovanje. Oni sami kažu da su dva faktora važna u njihovom poslovanju, jedan je što daju niske plate u odnosu na države iz kojih dolaze i drugi su jeftiniji i dostupni energenti koje imaju u Srbiji. Osim toga Srbija ima veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja koje nema EU. Veliki investitori svoje proizvode izvoze u te zemlje, pa između ostalog i u Rusiju. Na taj način izbegavaju da budu sankcionisani jer ne izvoze iz EU - rekla je Nikolićeva.

Srbiji od EU samo 500 evra po stanovniku

Srbija od Evropske unije dobija mnogo manje novca nego Hrvatska i Grčka koje su zemlje članice, rekla je glavna i odgovorna urednica magazina "Biznis" i "Ekonometar" Radojka Nikolić u "Uranku" na K1 televiziji .

Prema njenim rečima, zbog toga treba da težimo članstvu u EU.

- Mi od EU dobijamo oko 500 evra po stanovniku. Sa druge strane, Grčka dobija 5.000 evra, a Hrvatska od 3.000 do 4.000 evra. Zato je težnja ući u članstvo, ali mnogo se toga promenilo i kriza je na površinu iznela brojne probleme. Svakako, naši aranžmani sa EU se nastavljaju dokle god imamo status koji imamo, a to je da putujemo bez viza i dobijamo ekonomsku pomoć. Opasno je to što stagniramo u razvoju, a ionako smo na niskom nivou razvoja - rekla je ona.

 

 

 

Ostavite komentar