Poruka sa skupa u Bečićima: Svi se nadaju da će krediti pojeftiniti, privredi bi to dobrodošlo

Pre nekoliko dana Evropska centralna banka je, posle više godina konstantnog poskupljenja novca, snizila osnovne kamate na evre. Juče je to uradila i Narodna banka, takođe za 0,25 procentnih poena, na dugove u dinarima. I učesnici regionalnog Samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava u Bečićima ocenjuju da inflacija usporava i da je vreme da se pogura rast privrede pojeftinjenjem novca.

Rast cena u našoj zemlji u maju je usporen na ciljanu brzinu 3 +/- 1,5 odsto, tačnije na 4,5 odsto na godišnjem nivou. Nastaviće da usporava na 3 procenta početkom naredne godine, procenjuje Narodna banka Srbije.

I na globalnom nivou inflacija usporava dovoljno da se krene u smanjenje osnovnih kamata što će i građanima i privredi omogućiti da se jeftinije zadužuju.

"Narodna banka Srbije ne očekuje znatniji rast cena proizvoda i usluga koje uvozimo, ali pažljivo prati sve faktore na strani i ponude i tražnje i od toga će zavisiti buduće odluke monetarne politike", saopštava NBS.

Smanjenju inflacije najviše je doprinelo pojeftinjenje hrane, mirovanje cene struje i gasa u ovoj godini. Bila bi i niža da u maju nisu porasle akcize na duvan upravo zbog usklađivanja sa inflacijom.

- Mi ne očekujemo nikakve nove korekcije u smislu poreskih stopa, samo one koje su definisane zakonom o akcizama, odnosno vezane za akcizni kalendar. Važno je napomenuti da su prihodi od poreza i akciza na duvan gotovo 9 odsto prihoda u budžet. Prošle godine to je bilo 165,5 milijardi dinara, ove godine očekujemo i više - kaže Goran Pekez iz Japan tobaka.

Centralne banke su podizale kamate da bi suzbile inflaciju. Postigle su cilj i sada je vreme za infuziju privredi pojeftinjenjem kredita.

Veći porast BDP-a Srbije od očekivanog

Statistika registruje veći rast BDP-a Srbije u prva tri meseca od očekivanog – 4,7 odsto, a pogurale su ga usluge, industrija i građevinarstvo. I do kraja godine srpska ekonomija rašće brže od drugih u regionu, gde će u proseku rast biti 3,2 odsto.

- Srbiji jako dobro ide – javne investicije su prošle godine bile 20 odsto BDP-a, ali treba podstaći privatna ulaganja. Prosečan rast u regionu u protekle dve decenije bio je 3-4 procenta, u Srbiji u nekim godinama i veći, to je za poštovanje, rezultat nedostižan u mojoj zemlji. Ali ako gledamo životni standard, tim tempom nivo Evropske unije dostići ćete za 4-5 decenija, a uz rast od 6-7 procenta za upola manje vremena - ukazuje Nikola Pontara, šef Kancelarije SB za Srbiju.

Složeno i nezivesno najčešće su izgovarane reči na regionalnom finansijskom samitu, pre svega zbog usporenog rasta u evrozoni koji će ove godine biti svega 0,7 odsto. Tu su i rizici na koje posebno države regiona ne mogu da utiču – ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, tenzije na Korejskom poluostrvu, trgovinski rat Amerike i Kine, klimatske promene. Ali reforme su ono što može da se uradi, kažu u MMF-u.

- Neke države u regionu su se oporavile i idu dobrim stopama rasta, ali ima i dosta problema sličnih u svim državama. Za dugoročan, održiv rast, neophodno je podstaći investicije i poboljšati upravljanje ulaganjima. I dalje je udeo neformalnog sektora odnosno sive zone veliki u odnosu na razvijene zemlje, a to usporava rast, produktivnost i konkurentnost. Treba jačati saradnju, trgovinske veze u regionu i sa EU i ulagati u zelenu energiju - ističe šef kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Sebastijan Sosa.

Ono o čemu se na Samitu nije govorilo, a jeste bilo upadljivo je odsustvo srpskih zvaničnika. Na marginama tumačenje jedno – razlog su narušeni politički odnosi u regionu zbog glasanja u UN za Rezoluciju o Srebrenici, posebno Crne Gore.

Ostavite komentar