A kako je to rat uticao da BANKE podignu ODRŽAVANJE RAČUNA sa 200 na 500 DINARA?

Narodna banka Srbije po sedmi put podigla je referentnu kamatnu stopu. Evropska međubankarska stopa (Euribor) drastično je porasla, a to dovodi do povećanja rata kredita, kao i bankarskih usluga generalno. 

O tome da li se može zaustaviti inflacija izazvana ratom i ekonomskom krizom, kao i koju cenu će platiti država a koju građani govorili su u emisiji „Uranak“ K1 televiziji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić i član udruženja potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović.

Foto: Youtube PrintScreen

Vasić je istakao da je današnji Euribor na nivou kakav je bio 2015. godine:

- Mi smo imali vrednost euribora 2015. godine upravo kao što je danas. U ekonomiji je to tako, idete malo nagore, pa malo nadole, to su ti ciklusi i onaj ko je uzeo kredit te 2015. godine, on je imao Euribor kao danas. A onda je bio negativan i svi mi koji imamo kredite smo „jahali“ na tom talasu povoljnosti i uštedeli smo od par stotina do par hiljada evra, u zavisnosti od toga da li smo uzeli manji ili veći kredit. Kamata na štednju je porasla poslednjih nekoliko meseci. 

Dejan Gavrilović, iz udruženja potrošača „Efektiva“ je rekao da taj uticaj na smanjenje inflacije nema očekivani efekat u praksi.

- Na primer, jogurt koji je bio 210 dinara, jutros je bio 230 dinara. Dakle građani svakodnevno osećaju posledice te inflacije, ne vidimo da ona usporava. S jedne strane, moramo iz kućnog budžeta da izdvajamo više novca za hranu, hemiju i slične potrepštine... S druge strane, građani koji imaju kredite, moraju više novca da daju bankama. I onda dolazimo do toga da je štednja sve manje moguća, jer više novca moramo da izdvajamo za redovne stvari - rekao je Gavrilović gostujući na televiziji K1. 

Foto: Youtube PrintScreen

Iz Udruženja banaka Srbije poručili su da je poruka da se smanji potrošnja i da je neophodno da se štedi, kako bi svaki pojedinac uticao na inflaciju. 

Iz „Efektive“ tvrde da ne postoji ništa konkretno što sami građani mogu da urade kako bi sprečili dalji rast cena. 

- Mislim da je trebalo da bude više razumevanja jer Centralna banka Evropske unije radi to drugačije. Da se ovde dozvoli građanima da ako već osećaju centralni udar na standardnim troškovima života, da bar što se tiče tih bankarskih usluga, to ne bude toliko. 

Vladimir Vasić istakao je u „Uranku“ da su porasle cene softverskih usluga, pa je povećanje cena bankarskih usluga očekivano. 

 

 

Ostavite komentar