K1info ISTRAŽUJE: Koliko smo velikih srpskih kompanija PRODALI STRANCIMA I ŠTA NAM JE OSTALO?
Velika i preduzeća sa potencijalom u Srbiji poslednjih decenija pokupovali su stranci. Da li je i šta ostalo domaće
Autor: Milena Gačević
01/11/2022 > 09:37
podeli vest:
Foto: Pexels.com
Najveće srpske firme i proizvođači menjali su vlasnike poslednjih decenija. Mnoge firme prodate su strancima, a neka od preduzeća nisu se snašla u privatizaciji i burnim vremenima poslednjih decenija. te su propale.
Šta su to kupile strane kompanije u Srbiji, da se podsetimo samo nekih ugovora o prodaji.
Proizvođača kućne hemije Merimu iz Kruševca kupila je 2002. godine nemačka Henkel grupa. Četiri godine kasnije nemačka Stada postala je vlasnik farmaceutske kuće Hemofarm iz Vršca.
Coca Cola HBC Srbija kupila je Vlasinsku Rosu 2005. godine, a posle ulaska u biznis sa flaširanom vodom preuzela je fabriku sokova Fresh&Co. Vlasnik je i Bambija iz Požarevca proizvođača, između ostalog, popularnog keksa „plazma“.
Rusi su kupili 2008. Naftnu industriju Srbije (NIS) čime se i Gazpromneft upisao među strance koji su uložili u Srbiju.
Svetski poznata kompanija Tarkett je 2002. napravila zajedničko ulaganje sa srpskim preduzećem Sintelon. Danas je taj proizvođač tepiha, parketa i podnih obloga iz Bačke Palanke u većinskom vlasništvu Tarketta.
Francuski Michelin kupio je 2005. Tigar gume koje se danas dobro kotiraju na stranim tržištima.
Foto: Pixabay.com
Američki US Steel kupio je 2003. smederevsku Železaru.Vlada Srbije je vratila Železaru pod svoje okrilje tako što ju je preuzela od US Steela 2012. godine za 1 dolar. Najveći proizvođač čelika u Aziji, kineska HBIS grupa, od 2016. je vlasnik smederevske železare.
Još jedno problematično preduzeće - RTB Bor, sad ima novog većinskog vlasnika – to je kineski Ziđin koper koji posluje u Boru već 4 godine.
Belgijska Delez grupa kupila je srpski trgovinski lanac za 932, 5 miliona evra 2011.Pre toga Maxi trgovine su bile u vlasništvu srpskog biznismena Miroslava Miškovića.
Ovih dana i slovenačka Staklarna Hrastnik, koja je deo Global Glassa iz Švajcarske, je najavila da će preuzeti staklaru Paraćin. Ona je poznata po ambalažnom staklu.
Foto: Pexels.com
Pivare u Srbiji su u stranom vlasništvu ne računajući BIP koji je lane kupio Auto Čačak, ali je malo verovatno da će to preduzeće iz Zapadne Srbije ulagati u obnavljanje proizvodnje Beogradske industrije piva.
Hrvatska ulaganja u Srbiju
Soko Štark, proizvođač slatikiša i popularne „krem bananice“ i „smokija“ je u vlasništvu Atlantik grupe Emila Tadeskog, kao i Palanački kiseljak.
Foto: Pexels.com
Beogradski Frikom je prodat 2003. godine Ledu, koji je bio deo hrvatskog Agrokora.Ta firma koja je proglasila bankrot je u Srbiji imala i uljaru Dijamant, Kikindski mlin i prodavnice Idea.Iako je Agrokor bankrotirao pokrenut je postupak restrukturiranja jer, kako navode mediji, zapošljavao je 50.000 ljudi u Hrvatskoj i regionu i sad se traži nekakvo rešenje.Kompanija Nomad Foods je od 2021. novi vlasnik Frikoma posle dešavanja sa Agrokorom.
To je samo nekoliko primera.Trebalo bi nam mnogo vremena da nabrojimo sve transakcije u poslednje dve decenije.
Da li je nešto od velikih preduzeća ostalo u većinskom srpskom vlasništvu?
Ukupan broj velikih kompanija u Srbiji prema podacima Agencije za privredne registre (APR) je 369, od toga 193 (52%) imaju većinski domaći kapital, rečeno je za k1info u Privrednoj komori Srbije.
Među velikim kompanijama se izdvajaju EPS, Bekament kod Aranđelovca (ima rudnike, nudi građevinske materijale), Metalac iz Gornjeg Milanovca, Milšped koji se bavi transportom i logistikom, Eliksir, Naftagas, Srbijagas i Jugoimport SDPR, kažu u Analitici PKS.
Elixir grupa zapošljava 1.600 radnika, bavi se proizvodnjom mineralnih đubriva, a ima i deo hemijske industrije.Veliki je izvoznik.Jugoimport SDPR se specijalizovao za promet naoružanja i vojne opreme.
Podsetićemo i na neke ljude koji su svoje poslovne imperije u Srbiji gradili poslednjih 20 godina.Sem Miroslava Miškovića pomenuli bismo i MK Grupu Miodraga Kostića koja je bila u TOP 10 kompanija pre korone u Srbiji (parametri su bili neto profit i neto dobit). Interesantna nam je podaja pojedinih njegovih firmi koje su deo Viktorija grupe.
Kostić se vraća uslugama, hotelijerstvu uz bankarstvo, a deo imovine vezan za agrobiznis je prodao. Lane je prodat Sojaprotein iz Bečeja (deo Viktorija grupe čiji je vlasnik takođe Kostić) američkoj kompaniji ADM.
I uljaru koja je bila deo Viktorija grupe je prodao Trans oil grupi iz Moldavije koja zapošljava preko 1.600 radnika. Iza Trans oil grupe i još nekih transakcija u Srbiji stoji investicioni fond sa sedištem na Kipru koji kontroliše Vaja Đaši, biznismen koji posluje u Rumuniji i Srbiji.
Investicioni fondovi skoro dve decenije kupuju preduzeća po Srbiji.
Mala i srednja preduzeća
Pominjući velike, ne možemo da ne kažemo nekoliko reči i o malim i srednjim preduzećima (MSP). U Srbiji. MSP, ako ne računamo poljoprivredu, u srpskoj proizvodnji učestvuju sa 60 odsto, u izvozu sa čak 40 procenata i zapošljavaju skoro milion ljudi.
Hm, znaci proizvodnja se (ako je velika i profitabilna) prodaje amerikancima, a ako je mala, izvozi za sicu u inostranstvo, i tu sicu razbija na milion ljudi.
Posle neko kaze da smo mi jaka i nezavisna zemlja. Jesmo, ako zanemaris sve. :D
Ostavite komentar
VLK
Hm, znaci proizvodnja se (ako je velika i profitabilna) prodaje amerikancima, a ako je mala, izvozi za sicu u inostranstvo, i tu sicu razbija na milion ljudi. Posle neko kaze da smo mi jaka i nezavisna zemlja. Jesmo, ako zanemaris sve. :D