KAKO PREŽIVETI JANUAR I KAKVE ĆE BITI CENE U 2025. Dr Ljubodrag Savić za K1 o gorućim ekonomskim pitanjima

Kraj godine i početak nove je vreme da se presaberemo - koliko smo potrošili, koliko uštedili, koliko zadužili. Brine nas inflacija, rast kamatne stope, najavljene sankcije, situacija u svetu, ali i kolaps nemačke ekonomije koji bi mogao da utiče na nas.

U januaru stižu povećane penzije, najavljeno je povećanje plata, ali kad pitate građane, kažu "nedovoljno da sustignu rast cena".

Tako završavamo ovu, a šta možemo očekivati u narednoj godini, za K1info.rs pričao je profesor Ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić.

Foto: K1 televizija

Na osnovu onoga kako završavamo 2024. godinu, šta nas očekuje u narednoj - hoće li cene i inflacija usporiti? Ima li dobrih vesti za građane?

- Prema prognozama onih koji su za to u našoj zemlji zaduženi, trebalo bi da bude bolje. Inflacija se već neko vreme smiruje, ali sa tim treba biti prilično oprezan. Ono što je najvažnije za najveći broj građana je cena hrane i cena komunalija, to nažalost nije 4,4% na koliko je sada inflacija procenjena, nego je to znatno više. Ne vidim mnogo osnova da budem baš preterano optimističan, ne mislim samo za Srbiju, mislim i za svet. Svet posle duže vremena ide u pogrešnom pravcu. Sve ovo što nam se dešava, niže se konflikt za konfliktom, a inflacija je možda na najbolji mogući način odraz tih poremećaja, a pre svega u ekonomiji - objašnjava Savić i dodaje:

- Ako su tu konflikti onakvi kakvi jesu, ako imate mnogo zabrana. Ako je Ukrajina najavila da će zavrnuti sve slavine nafte i gasa za narednu godinu, a od toga mnogo toga zavisi i u Evropi i u Srbiji. Ako imate najavu za sankcije NIS-u, kako možemo biti optimistični da će naredne godine biti bolje? Nažalost teško. Voleo bih da verujem u prognoze da je svetlo na kraju tunela, ali meni se čini drugačije. Ne bi trebalo da bude poremećeja koje ne možemo da preživimo, ali mislim da će biti možda čak i teže nego u 2024. godini. Što se tiče cena naravno - istakao je on.

Ratovi koji su poremećaje izazvali traju i dalje, nismo mogli da ne pitamo da li to znači da i ubuduće možemo očekivati nestašice i poskupljenja?

- Nažalost možemo. Otvaraju se nova ratna žarišta, situacija u Ukrajini se ne smiruje, to nikako ne može biti dobro, već samo uzrok daljih nesporazuma. Imamo ekonomski rat koji traje, između SAD i Kine, ali imamo i dve Koreje, ni u Južnoj Koreji koja je bila stabilna, više ništa nije stabilno. Imamo taj srednji, evroazijski deo, to je zapaljivo područje koje ima veze sa ratom u Ukrajini. Imamo Tursku, Afriku koja je u ogromnom problemu. Imamo Severnu Ameriku koja je relativno mirna, ali oni vuku konce iz daljine, vode neku svoju politiku. To su sve stvari zbog kojih čovečanstvo mora vrlo ozbiljno da se zabrine i moraće da se donese zaključak da naredne godine može da nam bude mnogo komplikovanija - objašnjava profesor. 

S obzirom na praznike i one poznate muke koja ide sa januarskim troškovima - pitanje kako preživeti prvi mesec u godini bilo je obavezno.

- Svako treba da pita samo svoje najstarije, svoje babe i dede, roditelje - kako se oni ponašaju i sve će biti u redu. Starija gospoda, iako su živeli u nekom drugom vremenu, oni imaju ne tako visoke penzije, ali ponašaju se vrlo racionalno. Plate ono što moraju - komunalije, eventualno neku kreditnu ratu, hemiju za kuću, a za hranu i za provod ono što ostane. To je jedine veština - prvo platite ono što mora, a ono što ostane rasporediti kako može - ističe Savić.

Foto: Shutterstock

Povećane su penzije i plate u javnom sektoru. Da li je to dovoljno i za povećanje životnog standarda? I da li su povećanja dovoljna da sustignu cene?

- Za one koje imaju male plate i penzije nikako nije dovoljno. Bez obzira što su ta povećanja ne tako mala, ako je penzija mala to ne znači puno. Na penziju od 30.000 dianara, povećanje je 6.000, jako je teško preživeti sa tim. Ne bi mu značilo ni povećanje na 50.000, biće mu bolje, ali ne dovoljno. Mnogo je problematično govoriti o tome, s obzirom na rast cena - objasnio je profesor.

⁠Kakve mere bi država trebalo da sprovodi 2025. za smanjenje inflacije? 

- Mislim da u ovom trenutku, što se tiče kontrole cene, odnosno pomoći građanima, država radi i više nego što je realno. Država danas pomaže svim nezaposlenim ljudima, a među njima imate i ljude koji ne rade ništa, primaju socijalnu pomoć, ali tata ima novac, oni sede u kafiću, piju kapućino i voze auto od 25.000 evra. Država mora da se potrudi da uradi socijalne karte, da se tačno zna ko treba da prima pomoć. Broj ljudi koji treba da prima pomoć bi se radikalno smanjio, a onda bi imalo mnogo više para za one koji su istinski ugroženi. Ne kažem da je to jednostavno uraditi, ali trebalo bi, skandinavske zemlje su dobar primer za to - istakao je Savić.

Foto: K1 televizija

BONUS VIDEO

Ostavite komentar