KAKO JE KUPUS POSTAO ZELENO ZLATO Cena je rekordna - ali opet se sve rasproda

Cene svežeg i kiselog kupusa su se približile, pa su mnogi odložili buriće, a u nabavku idu na pijacu. U šabačkoj Tržnici prodavci se utrkuju ko će više prodati, i svi ove sezone imaju dosta posla.

Dobro su prošli prodavci svežeg kupusa, ali još bolje kiselog. Ljiljana Milutinović iz Drenovca ovih dana ima pune ruke posla, jer početak sezone slava znači i potražnja za kiselim kupusom.

- Cena svežeg kupusa kreće se oko120 dinara, a kiseli u glavicama ili ribanac oko 200 dinara. Zbog male razlike u ceni ljudi se odlučuju za već pripremljen, a i često nemaju adekvatni ostave, burad, podrume i slično. Ova godina je bila skroz nepovoljna da se odgaji kupus, zato je i cena rekordna. Ne pamti u poslednjih deset godina da je svez kupus ovako skup. On je sad kao zeleno zlato – kaže Ljiljana Milutinović koja prodaje i svež i kiseli kupus.

K1info

 

Od septembra do januara Ljiljana ukiseli četiri tone kupusa i sve proda na zelenoj pijaci.

- Svega dve tri mušterije su uzele svež da same pripremaju. Svi kupuju kiseli. Ja prodam 200 do 300 kilograma ribanca, a sve ostalo ide na glavice iz bureta. Sad kad su veliki praznici, Sveti Nikola, Nova Godina, Božić tada je udarno, a i ovako ljudi kupuju po dve tri glavice za ručak i salatu – objašnjava naša sagovornica.

Recept je jednostavan i sastoji se od tri sastojka – kupus, so i voda. Samo je važno imati burad i strpljenje. Kada se podvuče crta, uštedi se tek hiljadu dinara, pa mnogi već kod računice odustanu od ovog posla. 

Ali, porodica Perić iz Mačvanskog Belotica od proizvodnje kupusa ne odustaje čak ni u godinama kada proizvod nema visoku cenu, jer su sigurni da će sve prodati. 

-Cena tokom godine bude oko 30 do 35 dinara. Prošle godine prosek je bio 45, a na kraju sezone bolje, tako da imamo računicu – priča Bogdan, najmlađi član domaćinstva i ne kuka čak i kada godine nisu povoljne za poljoprivredu. Ova godina bila je dobra, posebno na kraju godine kada se prodavao pozni kupus.  

K1info

Trenutno pod kupusom imaju oko dva hektara, a na još tri gaje lubenice, plavi paradajz i paprike. U sve ulažu mnogo rada, kao i na ovoj parceli gde je i sistem za navodnjavanje.

-Mora da se ulaže, ali se isplati. Klima se menja, pa je to mnogo nezgodnije za kupus jer doživi stres kad se zaliva hladnom vodom. Opet je drugačije i bolje kada se sva hrana pušta kroz sistem. Tada je daleko bolja ušteda – objašnjava.

I ništa ne bi bilo tako da Bogdan nije odlučio da ostane na selu. Tek mu je 25 godina, a od malih nogu je u njivi. U selu ima sve što mu treba za normalan život. On, zauzvrat, ne traži ništa, ali dobija sve. Dobar deo toga daje mu zemlja koju neizmerno voli i poštuje.

Sa pet godina prvi put je došao sa ocem na njivu, a od tada je ona njegov život. Živi za dan u kom će osetiti miris košene trave i ukus zrelih plodova svog rada.

-Ja imam dvadeset pet godina, a već sa pet tata me je vodio u njivu. Tada sam zavoleo ovaj posao. Mi smo kao deca njemu pomagali i gledali kako on to radi. Onda sam i ja odlučio da se bavim poljoprivredom – priča ovaj mladi čovek.

-Ima dana kada baš bude teško, ali kad čovek vidi plodove svog rada, onda bude mnogo lakše. Sav taj rad i trud na kraju se isplati. Da nije tako, mi se time ne bi bavili. Tako smo navikli od malih nogu. Ja sam počeo sa tatom, majkom i bratom i ne planiram to da prekidam. Planiram i dalje da se bavim ovim. Meni to odgovara. Navikao sam da radim i ne mogu da zamislim da sedim pola dana a da ne radim ništa – priča Bogdan.

Priznaje da život na selu nije lak. Na svojoj zemlji nalazi svoju matematiku, kako u polju tako i u životu, koji, priznaje, ume da bude težak, ali ga se ni za šta ne bi odrekao.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar