DA LI I KOLIKO POSLODAVCI MORAJU DA PLAĆAJU NAKNADU ZA PREVOZ ZAPOSLENIH? Ministarstvo do detalja objasnilo

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštilo je u vezi sa besplatnom uslugom prevoza putnika u Beogradu od 1. januara, da zaposleni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prevoza već da je potrebno rešiti pitanje načina i visine isplate te naknade.

U objavljenom mišljenju resornog ministarstva, navedeno je da Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz zaposlenih kojim će im omogućiti dolazak i odlazak sa rada.

- Ne ulazeći u način na koji će zaposleni dolaziti i odlaziti sa rada, zakon je definisao visinu troškova prevoza koju poslodavac mora da mu nadoknadi i koja je određena prema visini cene karte u javnom saobraćaju. Naime, zakon polazi od pretpostavke da trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji (osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz), da zbog toga zaposleni treba da ima pravo na naknadu ovog troška - napisano je na sajtu ministarstva.

Ističe se da bi zakonsko merilo za određivanje visine naknade na koju zaposleni ima pravo, u slučaju besplatnog javnog prevoza negiralo samo pravo, iako se, kako se dodaje, prilikom utvrđivanja ove norme pošlo od pretpostavke da trošak uvek postoji, osim u situaciji kada poslodavac obezbeđuje sopstveni prevoz. 

- Dakle, zaposleni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prevoza, već je potrebno rešiti pitanje načina i visine isplate ove naknade. Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da opštim aktom i ugovorom o radu može da se uredi merilo za naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada rukovodeći se visinom poslednje isplaćene naknade po ovom osnovu, pre novonastale situacije vezano za besplatan prevoz u Gradu Beogradu - navodi se. 

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dodaje i da je svakako u daljoj razradi za ostvarenje ovog prava bilo neophodno da se opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu dalje uređuje ova materija.

- Praksa je pokazala da se navedenim aktima pokriva i brojnost situacija koje nastaju u određenim slučajevima koje se ne mogu izričito podvesti pod propisanu normu o visini ovog troška, na primer kada se rad odvija na mestima na kojima nije organizovan javni prevoz, ili kada poslodavac pristaje da naknadi troškove i u većoj visini od propisane, odnosno u određenim slučajevima poslodavac dogovara kroz kolektivni ugovor ili ugovor o radu ili određuje u pravilniku o radu da visinu ovog troška odredi na drukčiji način kao na primer  prema ceni goriva za određenu kilometražu ili slično - piše u objavljenom mišljenju.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na kraju naglašava i da Zakon o državnoj upravi propisuje da mišljenja organa državne uprave, ipak, nisu obavezujuća. 

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar