U decembru se očekuje kredit od MMF-a od 2,4 MILIJARDE evra, koristiće se za UBLAŽAVANJE KRIZE

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je da je Srbija sa MMF-om privela kraju dogovore o kreditu od 2,4 milijardi evra po kamatnoj stopi od tri odsto i da se očekuje da on u decembru bude odobren.

Ona je navela da će ta sredstva biti korišćena kao direktna podrška budžetu za ublažavanje uticaja svetskih šokova na Srbiju.

- Bolje je da od MMF-a uzmemo kredit po kamatnoj stopi od oko tri odsto, nego da se kao Rumunija i druge okolne države EU zadužujemo na komercijalnom tržištu po stopama od sedam do osam procenata. Ne znači da će svih 2,4 milijardi evra biti uzeto, nego će vlada odlučivati o tome kada i koliko će tih sredstava biti povlačeno - objasnila je Tabaković na predstavljanju novembarskog izveštaja o inflaciji.

Ona je istakla i da je Srbija ove godine ostvarila visok priliv deviza zahvaljujući turizmu kroz koji je zarađeno više od 700 miliona evra, jačanju izvoza koji je bio 32,2 odsto veći u oktobru nego prošle godine i direktnim stranim investicijama koje su za prvih devet meseci iznosile 3,8 milijardi evra.

Cene energenata i očekivana recesija uticaće na srpski izvoz 

Tabaković je rekla i da ne može da tvrdi da je vrh inflacije dostignut, jer je situacija u svetu nepredvidiva i očekuje se da glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije uđu u recesiju.

 

- Ja ne tvrdim da je ovo vrh inflacije. Kako možemo to da tvrdimo, kada je stanje nepredvidivo - naglasila je Tabaković.

Ona je objasnila da cene energenata i berzanskih proizvoda, kao i očekivana recesija značajno utiču na našu mogućnost izvoza ka najvećim spoljnotrgovinskim parterima kao što su Nemačka, za koju se sa sigurnošću očekuje recesija, i Italiju.

- Očekujemo visok nivo inflacije i u nerednih nekoliko meseci ali ne očekujemo rast veći od jednog procenta i borićemo se da je snizimo - istakla je Tabaković.

Guvernerka je naglasila da je uvezena inflacija uticala dvotrećinski na domaću inflaciju i da se odrazila na baznu inflaciju koja je u oktobru bila 9,5 odsto međugodišnje, ali je i dalje znatno niža od ukupne inflacije i od inflacije zemalja regiona koje imaju isti režim monetarne politke.

Tabakovićeva je dodala da su nepovoljni međunarodni uslovi i kriza uticali na projekciju rasta BDP-a Srbije koji je do kraja godine procenjen na dva do tri procenta, dok se naredne godine očekuje oko 3,5 odsto rasta BDP-a a tek od 2024. povratak na oko četiri procenta.

- Nastavićemo da pooštravamo uslove na domaćem monetarnom tržištu, ali manjim tempom, zbog toga što je inflacija bila pogurana spolja - rekla je guvernerka.

 

 

 

 

Ostavite komentar