UŽASNE VESTI ZA SRPSKE RADNIKE U NEMAČKOJ Stižu velike promene koje vam se neće svideti

Nemački demohrišćani i socijaldemokrate pregovaraju o formiranju nove vlade, a jedna od ključnih odredbi potencijalnog koalicionog sporazuma u ​​delu koji se odnosi na migracije je smanjenje broja radnika u Nemačkoj sa Zapadnog Balkana, pišu Nezavisne.

Naime, sadašnje odredbe, koje su uvedene 2016. godine, dozvoljavale su legalan dolazak niskokvalifikovanih radnika iz BiH, Srbije, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, a kvota je, posle višegodišnje uspešne implementacije programa, ograničena na 50.000 radnika.

Novim koalicionim sporazumom predviđeno je da se taj broj prepolovi i omogući dolazak 25.000 radnika godišnje.

Ova mera ima za cilj kontrolu imigracije i ublažavanje pritiska na domaćem tržištu rada.

Međutim, postoji zabrinutost da bi takvo smanjenje moglo pogoršati nedostatak veština u određenim sektorima, a postojao je otpor i kritika ovih planova u poslovnoj zajednici. Poslovna udruženja, posebno iz sektora građevinarstva, nege i ugostiteljstva, upozoravaju da bi ovakvi rezovi mogli dodatno da pogoršaju postojeći nedostatak kvalifikovanih radnika.

Holger Švaneke, direktor Centralnog udruženja nemačkih zanatlija (ZDH), rekao je za Frankfurter algemajne cajtung da bi smanjenje kvote radnika sa Zapadnog Balkana dodatno pogoršalo nedostatak kvalifikovanih radnika u zanatskom sektoru.

Najvažnija odredba ovog pravila je da svaki nekvalifikovani radnik koji nema diplomu ili ne poseduje posebnu veštinu za koju se može dobiti „plava karta”, odnosno povlašćena imigracija, može otići u Nemačku i tražiti posao.

Ukoliko nađe posao, potrebna je samo potvrda poslodavca da mu je taj radnik potreban, kao i formalna potvrda da se za tu poziciju nije prijavio nijedan radnik iz Nemačke ili EU.

Sa ovim dokumentima može otići u nemačko konzularno odeljenje za vize u svojoj zemlji i podneti zahtev za radnu dozvolu za rad u Nemačkoj.

Nova koalicija, pritisnuta nezadovoljstvom javnosti zbog nekontrolisanih migracija, namerava da preduzme nekoliko mera kako bi smanjila pritisak na nemački migracioni sistem, a jedna od predloženih mera je pravilo za zapadni Balkan.

Debata o planiranim rezovima se nastavlja, a različite interesne grupe izražavaju zabrinutost i ukazuju na moguće negativne posledice po nemačko tržište rada. Osim poslodavaca, nezadovoljni su i sindikati koji smatraju da su se radnici sa Zapadnog Balkana pokazali kao dobri radnici i dali doprinos nemačkoj ekonomiji.

Jasmin Fahimi, predsednik Konfederacije nemačkih sindikata, rekao je da su radnici iz našeg regiona doprineli stabilnosti nemačkog tržišta rada.

Neki političari iz Zelenih i FDP-a takođe su izrazili zabrinutost i pozvali na diferencirano sagledavanje situacije.

Pregovori o formiranju nove koalicije još traju i još nema konačne odluke o ovoj odredbi.

I sami radnici sa Zapadnog Balkana sve češće se odlučuju da se vrate kućama, žaleći se na značajno povećanje troškova života.

Električar iz Banjaluke, koji se vratio iz Bavarske, kaže da je stan u Minhenu platio 1.100 evra i da je, kada se saberu svi troškovi, računao da bi u svojoj struci mogao više da zaradi u BiH.

- Osim toga, ja sam ovde u svojoj kući, sa svojom porodicom. Tamo su uslovi rada i plate bolji, ali su troškovi u poslednje dve godine porasli - rekao je on za Nezavisne.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar