Ekonomija > Čuvarkuća

Kobasice, ČOKOLADE, sirevi... ŠVERC HRANE cveta, LAŽNA ROBA uglavnom završava na PIJACAMA

Uvek treba da postoji bojazan da postoji lažan proizvod, sumnjivog porekla i kvaliteta, koji nije dodatno ispitan, kažu stručnjaci

Izvor: K1info

18/11/2022 > 15:36

podeli vest:

Kobasice, ČOKOLADE, sirevi... ŠVERC HRANE cveta, LAŽNA ROBA uglavnom završava na PIJACAMA
Foto: Pexels.com


Lažna roba koja se prošvercuje preko naših granica najčešće završava na pijacama!

Nedavno je, kako je saopštio Europol, u policijskoj akciji širom Evropske unije zaplenjenočak 15 miliona litara lažnog pića i 27.000 lažnih prehrambenih proizvoda.

Zbog toga se postavlja pitanje da li i na srpskom tržištu ima lažne robe, kako ona ulazi u zemlju, ali i gde se prodaje.

Pravni savetnik u nacionalnoj organizaciji potrošača Marko Dragić napomenuo je da “lažna” roba uglavnom završava na pijacama.

- Granica, carina i procedura uvoza se dešava kada roba ide legalnim tokovima, a kada roba ide nelegalnim, ne znamo gde će završiti. Ono što pretpostavljamo je da roba završava uglavnom na pijacama - kaže Dragić.

Na pijacama, kaže on, dominiraju isti proizvodi godinama.

- Najviše ima čokolada, kobasica, sireva. Tu je i onlajn prodaja raznoraznih suplemenata. To je baš siva zona za koju ne znamo ni tokove ulaza takve robe na naše tržište, a pogotovo načina na koji se prodaje. To je povezan lanac koji je uigran sistem i potrebne su veće inspekcijske akcije i kontrole.  Ministarstva ne prepoznaju interes da se zaštite građani, a formiranje fondova bi sprečilo nelegalnu trgovinu u velikoj meri. Krenuli bi u kontrolu pijaca ili onlajn kontrolu prodaje. Tajni kupac kupi određeni proizvod i utvrdi se ceo kvalitet proizvoda, da li je on lažan, da li ispunjava sve karakteristike definisane standardom, deklaracije, apsolutno sve podatke - rekao je on u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.

Foto: Tanjug/Aleksandra Orlić

On kaže da inspekcijski nadzor ne treba samo da utvrdi da li je roba spremna za konzumiranje.

- U velikim lancima marketa bezbednost proizvoda je često ugrožena, ali retko kada ima lažne robe. Možda postoji, ali do sada nismo imali takve informacije. Skoro smo imali problem sa nebezbednim proizvodom, bile su to “vudi” viršle. Inspekcijski nadzor ne postoji samo da bi se utvrdilo da li je proizvod ispravan i spreman za upotrebu - rekao je Dragić.

Foto: K1info

Marko Dragić

Dragić kaže da svaki proizvod može da bude lažan.

- Uvek treba da postoji bojazan da postoji lažan proizvod, sumnjivog porekla i kvaliteta, koji nije dodatno ispitan. Ko želi da kupuje na pijaci treba sve da zna, pregleda deklaraciju, zemlju porekla, rok trajanja… Tu se vidi sve o proizvodu koji je namenjen našem tržištu. Proizvodi koji se najviše uvoze nabavljaju se iz Mađarske i Nemačke. Ti proizvodi se uglavnom prodaju na pijacama - kaže on i dodaje:

Ako roba sadrži sve elemente nije potrebno da se sumnja u njenu ispravnost tokom “vizuelnog pregleda”. Kada otvorimo proizvod možemo videti da li ispunjava standarde. Cena ne može da bude merilo, ali bilo je nekih deterdženata koji su bili po 200, 300 dinara jeftiniji.  Ako su velike razlike u cenama to privlači pažnju  i možemo da posumnjamo u ispravnost i bezbednost proizvoda i da li poseduje kvalitet kakav očekujemo.

Koordinator u sektoru za carinske postupke u Upravi carine Slobodan Tomić smatra da je u pitanju je “mravlji šverc”.

- Carina se u svom delovanju bavi i nelegalnom trgovinom, otkriva i suzbija nelegalnu trgovinu. Možda je u ovom slučaju imamo tzv. “mravlji šverc”. To je karakterističan i uobičajen naziv za veliki broj prelazaka granice lica koji sa sobom nose relativno male količine - objasnio je on.

On je objasnio kako je moguće da se u EU trguje lažnim artiklima.

- Postoje propisi, kontrole, sigurnost potrošača i slično. Nažalost, vidimo da šverc lažne robe postoji i tamo. Deo toga se uvek prelije i na Srbiju i njeno tržište. Kada se kupuje hrana ili ostali drugi artikli uvek se gleda da se prođe jeftinije. Zašto se osnova kupovine dešava na zelenim pijacama ili kako se to kaže “iz gepeka”? To je interesantno pitanje. Uprava carina je nadležna za granicu i bezbednost robe koja se uvozi i stavlja u promet - rekao je Tomić u „Uranku“.

Foto: K1info

Slobodan Tomić
Kako se proverava ispravnost?

Tomić kaže da Uprava carina odobrava procedure tek kada su ispunjeni svi uslovi.

- Na sajtu Uprave za veterinu stoji rečenica: “Carinski organ ne može ocariniti robu pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz i prolaz te pošiljke, dok na odgovarajući način ne obeleži veterinarsku potvrdu, sertifikat.” To je procedura pre nego što se roba stavi u promet - ispričao je Slobodan Tomić.

Šta se najviše zaplenjuje?

Koordinator u sektoru za carinske postupke otkrio je šta se najčešće zaplenjuje. 

- Kada govorimo o stvarima koje nisu zlato, droga i novac, duvan je u samom vrhu. Do oktobra meseca ove godine zaplenjeno je 60 puta više duvana u odnosu na celu 2021. godinu. Nalazili smo i creva za kobasice. U vreme svinjokolja ljudi to donose. Veruju da su ta creva koje donesu kvalitetnija od onih koje imamo na našem tržištu. Bilo je zadržavanja prehrambenih artikala ako su u većim količinama. Jedno pakovanje je primereno za kućnu upotrebu ili dva do tri različita iste vrste. Ali deset ili 20 pakovanja kobasica, parizera, mortadela nije primereno. U pojedinačnim slučajevima te količine nisu zabrinjavajuće. Problem je veća količina putnika koji sa sobom nose manje količine - rekao je Tomić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.

 

 

 

 

Ostavite komentar