Ekonomija > Čuvarkuća

Sećate LI se DAFINE I JEZDE? Evo šta su piramidalne banke i kako da OPET NE NASEDNETE

Inflacija, vreme krize, opšta nestabilnost idealno je vreme za špekulativne radnje i pojavu "biznis ideja" koje donose visoku zaradu

Autor: K1info

10/01/2023 > 08:48

podeli vest:

Sećate LI se DAFINE I JEZDE? Evo šta su piramidalne banke i kako da OPET NE NASEDNETE
Foto: Pexel.com


U želji da uz visoku kamatu izvuku profit za kratko vreme hiljade ljudi širom Srbije ulagale su novac u takozvane piramidalne banke (1991-1993.godine), među kojima je, uz Jugoskandik, najveća bila Dafiment banka vlasnice Dafine Milanović.

Piramidalna šema je neodrživ vid poslovanja u kojem se potencijalnim strankama obećava ogromna zarada u zamenu za uloženi novac i vrbovanje novih žrtava prevare. Funkcioniše tako što novopridošli klijenti ili investitori daju novac onima koji su ih vrbovali.

Ta šema je neodrživa i brzo se raspadne, zato što je neminovno da će u određenom trenutku nestati potencijalnih žrtava za regrutaciju. Rezultat je uvek takav da se obogate idejni tvorac i oni koji su se prvi uključili u ovaj vid prevare, dok oni koji su im se pridružili kasnije izgube sav uloženi novac. 

 

Kako rade takve štedionice, ili kompanije?

Princip rada piramidalne šeme je veoma jednostavan. „Preduzetnik“ objavljuje da radi na veoma profitabilnom poslu koji garantuje visoke prihode i profite ali nema dovoljno sredstava, pa mu je potrebna pozajmica u gotovini.

„Investitor“ A daje „Preduzetniku“ zajam od 1.000 dolara sa rokom vraćanja od 90 dana i veoma visokom kamatnom stopom od  npr. 10 odsto, tj. uz obećanu kamatu 100 dolara, koja treba da bude isplaćena devedesetog dana.

Tokom tih 90 dana „Preduzetnik“ nalazi nove „Investitore“ B i C obećavajući im isto.

Foto: Pixabay.com

 

Pred kraj perioda od 90 dana on „Investitoru“ A nudi da bira između dvije opcije: prvo, da mu vrati 1.100 dolara (na ime glavnice i kamate) ili da "Investitor" ne povlači  glavnicu (po mogućnosti ni kamatu), nego da reinvestira uz neizmenjene uslove ulaganja.

Ukoliko “investitor” A odabere opciju da mu se isplati glavnica s kamatom, “Preduzetnik” ima dovoljno novca za tu namenu jer je dobio sredstva i od „Investitora“ B i „Investitora“ C.

Većina „investitora“ se polakomi i ne podiže novac, nego ponovo investira “pod neizmenjenim uslovima”.Dakle, pohlepa i želja za brzom i velikom zaradom leže u osnovi svega.

 

Malobrojni pojedinci koji ne veruju “Preduzetniku” budu uredno isplaćeni od novca koji je dobio od drugih, i to podiže ugled i „rejting“ „Preduzetnika“ kao poslovne i ozbiljne osobe.

Tako i oni koji ne produže saradnju, doprinose da raste rejting “Preduzetnika” i tako se broj „investitora“ još više povećava…

Ova operacija traje neko vrijeme i završava se tako što „Preduzetnik“ pobegne sa novcem ili objavi probleme u isplati ili objavi bankrot, uz obrazloženje da je “došlo do poremećaja na tržištu“ odakle je imao veliki prihod.

 

 

Da podsetimo, osnivač Jugoskandika Jezdimir Vasiljević, poznatiji kao Gazda Jezda, okrivljen je da je između 1991. i 1993. godine sa saradnicima oštetio građane Srbije za više desetina miliona nemačkih maraka.

Kada se taj iznos preračuna u današnji novac, ispostavlja se da je 55.000 ljudi koji su deponovali novac Jugoskandiku oštećeno za 107 miliona evra sa kamatama.

U to vreme vladala je pomama za lakom zaradom. Ljudi su prodavali stanove i automobile samo da bi uložili novac kod Jezde i Dafine. Satima se čekalo u redovima da uložite novac, ili podignete kamatu.

Međutim, usled kraha šeme 1993. godine, štediše su ostale i bez uloga i bez zarade od kamata.

 

 

 

 

Ostavite komentar