ZABORAVLJENA PANDEMIJA: Pacijenti oboleli od LETARGIČNOG ENCEFALITISA bili su doslovno ZAKLJUČANI U SOPSTVENOM TELU

Od 1917. do 1928. više od milion ljudi patilo je od užasnog stanja koje bi moglo da bude deo zapleta za horor film. Žrtve - veoma žive i svesne - našle su se u neobjašnjivom stanju potpune oduzetosti.

Letargični encefalitis (Encephalitis lethargica - EL) poznat i kao "bolest spavanja" (razlikuje se od bolesti spavanja koju prenosi cece muva), prvi put se pojavio u Evropi i brzo se proširio širom planete, dosegavši nivo epidemije u Severnoj Americi, Evropi i Indiji do 1919.

Oko trećina obolelih je preminula, a od preživelih skoro polovina nije bila u stanju da ima fizičku interakciju sa svetom oko sebe, iako su bili potpuno svesni okruženja. Mada su oboleli povremeno bili sposobni za ograničeni govor, pokrete očima, pa čak i smeh, uglavnom su bili poput živih statua - potpuno nepomični satima, danima, nedeljama ili godinama.

Foto: Youtube PrintScreen

Oboljenje karakteriše visoka temperatura, bol u grlu, glavobolja, dupli vid, odložena fizička i mentalna reakcija, inverzija sna i katatonija. U teškim slučajevima, pacijenti mogu dospeti u stanje slično komi. Oboleli su takođe iskusili abnormalne pokrete očiju (okulogirne krize), Parkinsonizam, slabost u gornjem delu tela, bolove u mišićima, drhtavicu i promene ponašanja, uključujući psihozu. Ponekad su bili prisutni vokalni tikovi.

Nepoznat uzročnik

Uzročnik letargičnog encefalitisa do danas je ostao nepoznat. Neke studije istraživale su njegovo poreklo u autoimunom odgovoru i, odvojeno ili u vezi sa imunološkim odgovorom, u povezanosti sa virusnim i bakterijskim zaraznim bolestima. Postencefalitični parkinsonizam dokumentovan je kao posledica izbijanja letargičnog encefalitisa posle pandemije gripa 1918. godine.

Jedna od teorija zasniva se na zapaljenu mozga izazvanog retkim sojem streptokoka, bakterije odgovorne za mnogobrojne upale grla svake godine. Najbolja pretpostavka koju nauka može dati je da su bakterije mutirale, izazvavši imuni sistem da napadne mozak, ostavljajući žrtvu bespomoćnom.

Nemački neurolog Feliks Štern, koji je pregledao stotine pacijenata sa letargičnim encefalitisom tokom 1920-ih, primetio je da se bolest obično razvijala tokom vremena. Ranim simptomima dominirala bi pospanost ili budnost. Drugi simptom bi doveo do okulogirnih kriza. Treći simptom bio bi oporavak, praćen Parkinsonovim sindromom. Ako su Šternovi pacijenti imali ovakav tok bolesti, on im je dijagnostikovao letargični encefalitis.

Foto: Youtube PrintScreen

Štern je sumnjao da je letargični encefalitis blizak poliomijelitisu, ali nije imao dokaza. Ipak, eksperimentisao je sa serumom koji je dobio zahvaljujući rekonvalescentima. On bi vakcinisao pacijente sa simptomima u ranoj fazi, govoreći im da bi to moglo da bude uspešno. Štern je autor knjige iz 1920-ih "Die Epidemische Encephalitis".

Međutim, ništa od navedenog ne objašnjava zbog čega je bolest nestala da bi se pojavljivala sporadično, kao što je bio slučaj u Evropi 1950-ih ili u Kini pre desetak godina kada je 12-godišnja devojčica morala da bude hospitalizovana pet nedelja zbog bolesti.

Foto: Youtube PrintScreen

Poznate žrtve oboljenja

- Mjuriel Ričardson (devojačko Hjuit), prva supruga glumca Ralfa Ričardsona, preminula je u oktobru 1942. posle prvih simptoma koji su se pojavili 1927-28.

- Spekuliše se da je Adolf Hitler možda imao letargični encefalitis u mladosti.

- Narušeno zdravlje Mervina Pika (1911-1968), autora trilogije o Gormengastu, prvobitno je pripisano letargičnom encefalitisu sa simptomima sličnim Parkinsonovoj bolesti, iako je kasnije sugerisano da je njegovo oslabljeno zdravlje i konačna smrt bila posledica Demencije sa Levijevim telima.

- Džejn Norton Gru Morgan, supruga Džej Pi Morgana mlađeg, umrla je od letargičnog encefalitisa 1925. U to vreme lekari su njen encefalitis pripisivali oboljenu od gripa tokom pandemije 1918. godine.

Ostavite komentar