Misterija NAJMOĆNIJE čestice u UNIVERZUMU: Zove se NEUTRINO i prolazi kroz DOSLOVNO SVE

Ove čestice bez naelektrisanja, brze, vrlo male mase i slabe interakcije nastaju kada se zvezde cepaju na komade, otkrivene i na Južnom polu

Nekada davno, u udaljenoj galaksiji, dogodila se – katastrofa. Jedna zvezda toliko se približila supermasivnoj crnoj rupi, da je ovaj gigantski svemirski akcelerator zvezdu naglo privukao i u takozvanom događaju plimskog poremećaja sasvim uništio.

Astrofizičari, naime, ovaj događaj opisuju kao cepanje zvezde na komade, u kome se oslobađa ogromna količina energije. No, sada su, po prvi put, uspeli da uoče neutrina koje potiču iz ovakve vrste kataklizme. Tokom višemesečnog događaja cepanja zvezde, ubrzana do ogromnih brzina, neutrina su potom stigla na Zemlju, na Južni pol, gde su ih naučnici ulovili.

Događaj je u aprilu 2019. posmatrao međunarodni tim istraživača predvođenih Robertom Stajnom iz nemačkog akceleratorskog postrojenja DESY (Deutsches Elektronen-Synchrotron). I ranije se pretpostavljalo da bi neka neutrina mogla da nastanu u događajima plimskog poremećaja, ali ovi istraživači naišli su na prvi dokaz za takvu tvrdnju koji su zatim izneli u članku upravo objavljenom u “Nature Astronomy”.

Neutrina su do nedavno za istraživače bile pomalo mistične čestice – bez naelektrisanja, brze, vrlo male mase i slabe interakcije, zbog čega im je Enriko Fermi upravo dao ovo ime. Neutrina prolaze kroz svaku sredinu, pa ih je veoma teško detektovati – njihovo postojanje eksperimentalno je dokazao Frederik Rajnes 1956. godine, ali je Nobelovu nagradu za taj istraživački podvig dobio tek 39 godina kasnije.

Neutrina su bila predmet i jednog velikog savremenog naučnog skandala. Naime, u jesen 2011. godine neutrina su proizvedena i ubrzavana u CERN-u i iz podzemlja kraj Ženeve u Švajcarskoj ispaljivana kroz podzemne tunele eksperimenta sve do detektora Gran Saso u centralnoj Italiji. Neutrina su putovala oko 730 kilometara oko 2,4 milisekunde, posle koliko su „hvatani“ u italijanskom detektoru OPERA. Podaci sa oko 15.000 neutrina detektovanih u OPERA-i, pokazali su da se ove čestice kreću brže od svetlosti 299.798,5 kilometara u sekundi (što je brže za šest kilometara u sekundi od brzine svetlosti u vakuumu).

Mada su fizičari od Ajnštajna do tog trenutka verovali da je takva brzina nedostižna i mada je rezultat bio sasvim neočekivan, istraživači koji su radili na eksperimentu bili su toliko sigurni u njega da su objavili rad u kome sugerišu da je detektor ulovio čestice brže od svetlosti, te da je teorija relativnosti – pala. Ispostavilo se, svega nekoliko meseci kasnije, da je tokom merenja došlo do tehničke greške i da je Ajnštajn, kao i obično, ipak bio u pravu.

Neutrina su svuda oko nas – nastaju u procesima radioaktivnog raspada širom svemira, pa i Zemlje, a detektori na različitim krajevima sveta – među kojima je i Ledena kocka (Ice Cube) koji je smešten na samom Južnom polu – povremeno uspevaju da ih primete. U ovom nesvakidašnjem eksperimentu, hiljade senzora Ledene kocke postavljenih na dubini većoj od kilometra ispod površine Antarktičkog leda u potrazi su za izvorima neutrina u svemiru.

Ledena kocka puštena je u rad 2010. godine, a tri godine kasnije objavljeno je da su istraživači ovog udaljenog eksperimenta uspeli da detektuju ukupno 28 neutrina koja dolaze izvan Sunčevog sistema. Najnoviji eksperiment sada je otkrio novi izvor neutrina – da oni mogu nastati i tokom takozvanih događaja plimskih poremećaja, što je još jedan delić beskonačne svemirske slagalice.

Tagovi: