Šta se dogodilo sa ĆILIBARSKOM SOBOM koju je pruski kralj Fridrih I POKLONIO Petru Velikom?
Rekonstrukcija je započeta 1979. godine, a završena je dvadeset četiri godine kasnije i koštala je jedanaest miliona dolara
Izvor: K1info
12/08/2023 > 00:43
podeli vest:
Foto: Андрей Андреевич Зеест, Public domain, via Wikimedia Commons
Neki monarsi koristili su dragulje za ukrašavanje svojih kruna i žezla, ali pruski kralj Fridrih Vilhelm I otišao je korak dalje i čitavu prostoriju ukrasio je svojim omiljenim dragim kamenom - ćilibarom.
Ćilibarska soba nastala je 1701. godine, a nemački barokni vajar Andreas Šluter dizajnirao ju je za potrebe Šarlotenburgške palate, da bi je 15 godina kasnije kralj Fridrih I pokolnio Petru Velikom kao simbol njihovog novostvorenog saveza.
Foto: Samuel Theodor Gericke, Public domain, via Wikimedia Commons
Pruski kralj Fridrih Vilhelm I
Prostorija se sastojala od velikih panela koji su mogli da se rasklope i transportuju. Međutim, mobilnost panela pokazala se kao mana kada su Nemci započeli operaciju Barbarosa 1941. godine i napali Rusiju.
Nemačke snage su opljačkale mnogobrojna ruska blaga, uključujući Ćilibarsku sobu, koju su poslali u muzej zamka u Keningsbergu (danas Kaljiningrad).
Foto: Public domain, via Wikimedia Commons
Zamak u Keningsbergu (1895)
Neki veruju da je u ofanzivnim udarima na ovaj nemački zamak 1944. godine uništena i Ćilibarska soba. Ipak, postoje glasine da je Ćilibarska soba još jednom rastavljena i premeštena na tajnu lokaciju.
Drugi, pak, veruju da su paneli utovareni na parobrod pod nazivom SS Karlsrue koji je trebalo da ih transportuje u Nemačku, ali su sovjetski avioni potopili brod.
Međutim, poljski ronioci otkrili su 2020. godine olupinu broda Karlsrue punog sanduka za koje su verovali da bi mogli da sadrže ploče od ćilibara.
Ali nakon četvorodnevne ronilačke operacije, tim je izvestio da nije otkriven nikakav trag izgubljenih umetničkih dela ili blaga, čija je sudbina i dalje nepoznata.
"Svi otvoreni i oštećeni sanduci sadržavali su vojnu opremu, a manji su predstavljali prtljag izbeglica iz Istočne Pruske. Naravno, nismo ih dirali, ali su ipak ostavili veliki utisak", naveo je ronilački tim.
Ako se ne zna sudbina originalne Ćilibarske sobe, istorijat nove je javan i potvrđen.
Rekonstrukcija je započeta 1979. godine, a završena je dvadeset četiri godine kasnije i koštala je jedanaest miliona dolara.
Na 300. godišnjicu osnivanja Sankt Peterburga, verna kopija originalne Ćilibarske sobe ugledala je svetlost dana na otvaranju prilikom posete nemačkog kancelara Gerharda Šredera ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Ostavite komentar