Prva poznata MAPA NOĆNOG NEBA pronađena SKRIVENA u srednjovekovnom PERGAMENTU

U saopštenju za medije koje je izdao Muzej Biblije, navodi se da je kopija mape zvezdanog neba astronoma Hiparha sa Rodosa ispod rukopisa Jovana Lestvičnika, pisca čuvene rasprave napisane oko 600. godine nove ere Lestvica, u kojoj se opisuje metod uznošenja duše ka Bogu kao uz neku lestvicu.

Naučnici su dugo znali za Hiparhov katalog zvezda, jer su se navodi o njemu pominjali u drugim drevnim tekstovima, ali njihova potraga za izvornim dokumentom sve do sada bila je neuspešna.

Brajan Hiland, kustos srednjovekovnih rukopisa Muzeja Biblije kaže da je novootkriveni test izuzetno otkriće.

- Otkriće takođe potvrđuje tačnost Hiparhovih merenja - naveo je on.

Pažljiva analiza pokazala je da je drevni pergament korišćen više puta.

Najpre, u 5. ili 6. veku, jedan grčki pisar je prepisao Hiparhov Katalog zvezda u kome je dreni astronom 134. godine pre nove ere uneo oko 850 zvezda i bio prvi astronom koji je odredio skalu "magnituda" koja ukazuje na njihovu prividnu sjajnost.

 

 

Hiparh se smatra i ocem trigonometrije i jednim od najvećih astronoma antike.

Zatim, u 10. ili 11. veku, pisar u manastiru Svete Katarine na Sinajskoj gori, izbrisao je stari zapis kako bi iskoristio pergament za nešto drugo, objašnjavaju u Muzeju. Manastirski pisar je izgleda sakupio listove pergamenta od najmanje desetak različitih rukopisa.

On je sastrugao postojeće mastilo i oprao pergament pre nego što je prepisao sirijski prevod Lestvice.

Ali vremenom su ostaci ostruganog mastila počeli da tamne, pa su istraživači shvatili da je dokument palimpsest, sa slojevima različitih tekstova napisanih na istom materijalu.

Muzej je izvršio multispektralno snimanje listova rukopisa 2013, 2015, 2017. i 2018. godine. Zatim su poslali rukopis Univerzitetu Kembridž da prouče osnovni tekst. Istraživači su objavili svoje nalaze ovog meseca u časopisu "Istorija astronomije".

Osim što su potvrdili da je Hiparhov tekst sakriven ispod hrišćanske rasprave, istraživači su takođe otkrili da su Hiparhova merenja tačnija od onih njegovog naslednika, matematičara i astronoma Ptolomeja.

 

 

 

Ostavite komentar