FunBox > Misterije

Zašto toliko verujemo u TEORIJE ZAVERE? Za to postoje 3 vrlo OZBILJNA RAZLOGA, tvrdi srpska profesorka

Pseudonauka ima veliki broj pratilaca, većina ljudi je sujeverna, veruje u paranormalne pojave, vanzemaljce, ali zapravo, nešto tu nedostaje

Izvor: K1info

Autor: Anica Ninković

11/11/2022 > 21:30

podeli vest:

Zašto toliko verujemo u TEORIJE ZAVERE? Za to postoje 3 vrlo OZBILJNA RAZLOGA, tvrdi srpska profesorka
Foto: Unsplash.com


Mitovi, legende, susreti sa vanzemaljcima, različite pojave na nebu, da li nas zaprašuju iz aviona, pa smo zato bolesni, šta su kovid vakcine, priče su o kojima sve češće slušamo u poslednje vreme. Da li su to teorije zavere, priče za ubijanje dosade, ili možda tu ima neke istine?

Iako nije ništa neobično da studenti Filozofskog fakulteta raspravljaju o poreklu i utemeljenosti različitih verovanja, profesorka doc. dr Aleksandra Zorić i istraživačica saradnica Aleksandra Vučković na predmetu Filozofija nauke uvele su jedan sasvim novi pristup pseudonaukama kao što su teorije zavere, vanzemaljci, astrologija, alternativna medicina... u želji da pokažu da tim disciplinama zapravo nedostaje naučni metod i zbog čega je to tako.

Naša sagovornica, Aleksandra Vučković, za portal K1info.rs kaže da te discipline, iako imaju određeni broj pratilaca, jer postoji dosta ljudi koji veruju i koje to zanima, zapravo nemaju naučnu osnovu.

Foto: Privatna arhiva

Aleksandra Vučković

Do sada je praksa bila, naročito za antropologe da studenti obrađuju različita verovanja, legende, kulture, paranormalne pojave, sagledavajući ih kao fenomene koje opisuju.

Aleksandra naglašava da postoji vrlo bliska konekcija između urbanih mitova, kao što su ti uočeni leteći tanjiri i teorije zavere koje se tiču svakodnevnih političkih dešavanja i kriznih situacija.

- Moja mentorka, koja je ujedno i profesorka koja drži taj kurs i ja, osmislile smo da pričamo malo o tome šta je nauka u kontekstu nekih savremenijih tema i tema koje su popularne van filozofije. Ideja je bila da pričamo o naučnim metodama tako što ćemo kroz razgovore da napravimo razliku između nauke i pseudonauke i u tom smislu da razotkrijemo neke popularne teorije - kaže ona.

- Ovo je prva godina kako radimo po tom programu i dosad se to pokazalo dosta interesantnije za studente, naročito za antropologe, koji negde i proučavaju ta verovanja, sujeverja, popularne priče i teorije zavere. Tako kroz praktične primere možemo da vidimo šta je to što nedostaje za naučni metod. Na primer, jedna od stvari je to da se tu eksperimenti ne mogu ponoviti i većina toga što saznajemo je anegdotičnog karaktera - kaže naša sagovornica i dodaje:

- Onda kroz te priče pokušavamo da pokažemo kako naučni metod izgleda, utvrđujući zašto neke stvari ne potpadaju pod nauku. Ovo je dosta interesantno, jer su studenti iz knjiga, filmova čuli već za te fenomene, često vide i na internetu, kao uočen leteći tanjir ili tako nešto i onda pričamo da li su ta opažanja zapravo ono što je dovoljno, i uglavnom nije, potrebna je metodologija - kaže ona za K1info.rs.

Foto: Unsplash.com

 

Aleksandra dodaje da, kada je reč o teorijama zavere, nekako se ispostavilo da one uglavnom nastaju u kriznim situacijama i kao što je do skoro bila aktuelna pandemija korona virusa, onda je krenulo ratno stanje u Ukrajini, i to su situacije koje su dosta neizvesne za čovečanstvo, pa ljudi osećaju određenu vrstu anksioznosti i tada se javlja potreba da objasne sebi to što se dešava.

- U psihologiji se govori o tome da postoje tri vrste razloga zašto ljudi uopšte veruju u teorije zavere. Prvi bi bili epistemički razlozi, a to je kad nas nešto novo tera da idemo izvan nauke u cilju da otkrijemo taj nesvakidašnji fenomen. Drugi su egzistencijalni razlozi, koji se javljaju u kriznim situacijama, kada ljudi osećaju strah od nečega i kada nemaju kontrolu nad tim nečim, onda imaju potrebu da stvaraju neke narative, jer je zapravo i narativ jedna vrsta kontrole nad time šta im se događa. Treći su  socijalni razlozi kada ljudi imaju potrebu da pripadaju nekoj zajednici, kao što je na primer neki narod i onda će biti skloni da se povezuju tako što će naći nekog zajedničkog neprijatelja u vidu teorije zavere  bilo da se radi o vanzemaljcima, bilo da druge države spremaju nešto loše za njih - kaže Aleksandra za naš portal.

- Nedavno je izašla studija gde su ljudi istraživali na osnovu tvitova o teorijama zavere tokom kovida, a imali su milion i 300 hiljada tvitova koje su pregledali i koje su tražili po ključnim rečima. Dakle kucali su kovid i kucali su uobičajene teorije zavere kao što je na primer 5G mreža ili Bil Gejts i onda se ispostavilo da su se one smenjivale tokom tog perioda. Na primer to da Bil Gejts truje sve, to je istrajalo tokom cele pandemije, ali 5G mreža je bila zastupljena na početku, a kasnije je polako iščezla i zamenjena je nekom drugom kao što je prodaja vakcina itd. To mi je bilo zanimljivo i to sam pominjala i studentima, jer to je nešto in the real time, odnosno mogli su da isprate kako nastaju teorije zavere i kako se to dešava u stvarnom vremenu - kaže ona.

- Interesantno je da je zaključak te studije, da osim što se teorije zavere javljaju u situacijama krize, javljaju se i kada nadležni organi (eksperti, državnici) ne daju dovoljno dobre odgovore za javnost, ne uspevaju da iskomuniciraju kako treba, ne dele dovoljno informacija i onda se ljudi dodatno zabrinu i uspaniče, pa počinju da kreiraju teorije zavere - kaže naša sagovornica.

Foto: Pixabay.com

Kada se sve uzme u obzir, sve je češće da obrazovani ljudi veruju u različite fenomene, paranormalno i druge teorije zavere. Naša sagovornica objašnjava da razumni ljudi u to veruju zato što nekada zaista ne dobijaju potpune, tačne i jasne informacije od nadležnih organa, bilo da je to država u slučaju ratnih stanja, bilo da su to naučnici, lekari i istraživači u slučaju pandemije.

- To što sam ja obrazovana u jednom polju, ne mora da znači da ako vidim nešto čudno na nebu, a ne razumem se u letelice, neću poverovati da je to leteći tanjir, to prosto tako funkcioniše - kaže ona.

Da li su teorije zavere istinite, postoje li vanzemaljci ili ne, kakvi su to snopovi svetla viđeni na nebu iznad Rusije? Kako Aleksandra kaže istina je tamo negde, ali nam je potrebna naučna metodologija da bismo došli do nje i ako ćemo da iskoristimo i te priče o vanzemaljcima da bismo naučili metodologiju to je onda super stvar, jer stvara taj kritički odnos prema informacijama koje dobijamo.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar