Od strihininskog STIMULANSA do ljudskih ZOO VRTOVA: Jeziva pozadina Olimpijskih igara 1904.

Treće Letnje olimpijske igre predstavljale su međunarodnu sportsku manifestaciju koja je održana od 29. avgusta do 3. septembra, kao deo proširenog sportskog programa u periodu od 1. jula do 23. novembra 1904. godine. Takmičenja su se održavala na onome što je danas poznato kao Frensis Fild stadion u kampusu Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu.

Olimpijske igre 1904. prvi put su održane u Sjedinjenim Državama, pa je maraton trebalo da posluži kao most između antičke Grčke i modernog vremena.

Maratonska trka bila je manje-više osuđena na propast od samog početka: na teškoj maratonskoj trasi našlo se čak sedam brda, dok su ga visoka vlažnost i toplota učinile skoro smrtonosnim.

Pobedniku trke, Tomasu Hiksu, uskraćena je voda tokom trčanja, a umesto toga je pojen mešavinom belanaca, brendija i strihinina, koji je smatran stimulansom u malim dozama.

Tehnički, Hiks je bio drugi, ali je pobednik diskvalifikovan kada su zvaničnici otkrili da je stopirao jedanaest milja.

Foto: St. Louis Olympics 1904, page 73, Public domain, via Wikimedia Commons

Četvrtoplasirani, Feliks Karvahal, bio je bivši poštar koji je mesto u ekipi stekao optrčavši celu Kubu.

Po svemu sudeći postigao je odlično vreme, ali se zaustavio da pojede voće, popriča sa lokalnim stanovništvom i na kraju da odrema tokom trke, što ga je koštalo pobede.

Dani antropologije

Ironično, maratonski fijasko ostao je u senci Svetske izložbe, kojoj je u periodu od 30. aprila do 1. decembra takođe bio domaćin Sent Luis, i koja je u okviru svog programa, usko povezanog sa Olimpijskim igrama, imala podjednako katastrofalan događaj nazvan "Dani antropologije".

Od Pariske izložbe 1889. godine, ljudski zoološki vrtovi, kao ključna karakteristika svetskih sajmova, funkcionisali su kao demonstracija antropoloških predstava o rasi, napretku i civilizaciji.

Ovo je nastavljeno i na Svetskoj izložbi 1904. godine. Hiljadu četristo domorodačkih naroda iz jugoistočne Azije, ostrva Pacifika, istočne Azije, Afrike, Bliskog istoka, Južne Amerike i Severne Amerike prikazano je na antropološkim izložbama u njihovim prirodnim staništima.

Još 1600 pripadnika autohtonih naroda prikazalo je svoju kulturu na Svetskoj izložbi, među kojima su učeniči internata američkih Indijanaca demonstrirali svoju uspešnu asimilaciju.

Sam sportski događaj održao se 12. i 13. avgusta uz učešće oko 100 domorodačkih muškaraca. Svi oni su prijavljeni na igre kao deo šokantnog rasnog eksperimenta, osmišljenog sa ciljem da se dokaže da prirodni atleticizam nije dorastao civilizovanim belim Amerikancima.

Foto: Public domain, via Wikimedia Commons

Takmičenja su uključivala bacanje kugle i koplja, trku na 100 metara, skok u dalj iz mesta, dizanje tegova, streličarstvo, penjanje uz motku i potezanje konopa, a sve to je pratilo oko deset hiljada ljudi.

Postignuti rezultati bili su katastrofalni, a recimo rezultat u trčanju mogao je da obori bilo koji osnovac.

Prema teoretičarki Suzan Braunel, svetski sajmovi - sa uključivanjem ljudskih zooloških vrtova - i Olimpijske igre logično su se uklapali u to vreme, pošto su "bili povezani osnovnom kulturnom logikom koja im je dala prirodni afinitet".

Takođe, jedna od prvobitnih namera "Dana antropologije" bila je stvaranje publiciteta za zvanične olimpijske događaje.

Ostavite komentar