BAKA IZ KRALJEVA UŠLA GINISOVU KNJIGU! Starica od 99 godina napisala 11.000 PESAMA, i još uvek NE STAJE

Petrica Bjelica (99) iz Kraljeva je jedna iznenađujuće krepka, vitalna i živahna starica koja i na pragu 100. rođendana svakog dana napiše najmanje jednu, a često i desetak, pa i više pesama. Ona krasnopisom u svesku pribeleži po neku svoju misao, aforizam ili izreku.

Na svom primeru baka Petrica potvrđuje da uz bistar um stihovi i pisanje produžavaju životni vek navodeći nam gotovo neverovatan, čak i za Ginisa podatak da je za godinu i po dana napisala čak 3.500 pesama, a u svom životu 11.000.

- Inspiraciju lako nađem, često je to ono što osećam, vidim ili čujem. Ponekad je dovoljna samo jedna reč da od nje nastane lepa pesma. Uglavnom su to pesme o ljubavi, a ima i patriotskih. Kada me nešto potakne da napišem pesmu, najpre sve pribeležim na nekom papiru da ne zaboravim. E, onda uz pomoć lupe, jer me vid izdaje, sve čitko prepišem u pesmarice - priča baka Petrica.

Ova nesvakidašnja pesnikinja rođena je na Petrovdan 12. jula davne 1925. godine u Bigovu, u Boki kotorskoj. Gimnaziju je završila u Kotoru, a dopunskim kursevima dobila je zvanje učiteljice.

- Do škole sam svaki dan u jednom pravcu pešačila osam kilometara, a do Gimnazije i više, gotovo duplo. Počela sam da pišem sa 13 godina, a još sa sedam sam, pomažući ocu i majci, mesila hleb jer nas je četrnaestoro bilo u kući - priseća se Petrica detinjstva.

Foto: Youtube PrintScreen/RTV Melos

U Kraljevu živi pune tri decenije. Posle smrti supruga stihovi su joj bili uteha, zapis i uspomena. Pesmu "Mrve hleba" Ljubomira Nenadovića napamet zna punih 80 godina i kada ne može da zaspi govori njene stihove. Odlično se priseća i školskih časova u gimnaziji pre 85 godina.

- Učila sam četiri strana jezika, sećam se i pesama na italijanskom i nemačkom, latinski sam i kasnije dodatno utvrdila čitajući svoje lekarske dijagnoze, ali u školi mi je najteži bio srpski, odnosno maternji jezik - kroz smeh nastavlja Petrica dodajući da su njene pesme objavljivane u brojnim časopisima.

- Pesme sam redovno slala magazinima i novinama, a knjige iz kućne biblioteke ili one koje sam uspevala povoljno da nabavim poklanjala sam školama u ruralnom kraljevačkom kraju, a najviše na Kosovu. Zadovoljstvo mi je što sam omogućila dečici da čitaju.

Spletom životnih okolnosti baka Petrica je u penziju otišla kao računovođa i to u svojoj 38. godini kao teški srčani bolesnik.

- Nisu mi lekari davali još mnogo vremena, vrteli su glavom, ali rad me je spasao i evo me, kucam na vrata 100. rođendana. Nisam volela da sedim skrštenih ruku već da radim ono što mogu i što me čini srećnom i ispunjenom. U radu je tajna dugovečnosti i, naravno, u zdravoj ishrani - objašnjava Petrica.

Baka Petrica ističe da su joj najveće bogatstvo dvoje dece, četvoro unučadi, troje praunuka i njeno stvaralaštvo.

Ostavite komentar