Unutar poznate Van Gogove slike, otkriven SKRIVENI AUTOPORTRET

Rendgenske ploče obrađene su u mračnoj komori, a kada je konzervatorka pogledala slike, shvatila je da gleda u lice samog Van Goga

- Otkriće novog dela je izvanredno - kaže Lesli Stivenson, viši konzervator slika u Nacionalnim galerijama Škotske.

Ranije neotkriveni autoportret Vinsenta Van Goga pronađen je u petak, koji se više od pola veka "skrivao" na vidnom mestu u kolekciji Nacionalne galerije Škotske.

- Bilo je apsolutno uzbudljivo - kaže Lesli Stivenson o trenutku kada je rutinski rendgenski snimak na konzervaciji druge Van Gogove slike, "Glava seljanke", otkrio ovaj izuzetan nalaz na poleđini platna, skrivenog više od 100 godina ispod slojeva lepka i kartona.

- Nismo mnogo očekivali - kaže Stivenson o "skromnoj maloj slici" koju je 1960. poklonio advokat iz Edinburga Aleksandar Mejtland.

Iako je Van Gog bio Holanđanin, veći deo svoje umetničke karijere proveo je u Francuskoj.

Rendgenske ploče obrađene su u staromodnoj mračnoj komori, a kada je Stivenson pogledala slike, shvatila je da zuri u lice samog Van Goga.

- Gle čuda! Ne vidimo mnogo od seljanke, ali ono što imamo je olovno belo, mnogo teži pigment koji je koristio za svoje lice, koji se pojavljuje nakon što rendgenski snimak prođe kroz karton - navela je Stivenson.

Lesli Stivenson sa slikom "Glava seljanke"

Dalja istraživanja sugerišu da je slika jedan u nizu eksperimentalnih autoportreta – postoji pet sličnih radova, izloženih u Van Gogovom muzeju u Holandiji – naslikanih na poleđini ranijih platna iz vremena kada je živeo u Nuenenu, na jugu zemlje, od decembra 1883. do novembra 1885.

Frensis Faul, viši kustos za francusku umetnost, rekla je da je ovo otkriće doprinelo našem razumevanju ključnog perioda u Van Gogovom umetničkom razvoju, kada se prvi put susreo sa radom francuskih impresionista nakon što se preselio u Pariz 1886, gde ga je podržao brat Teo i upoznao avangardne umetnike kao što su Anri de Tuluz-Lotrek i Emil Bernar.

Frensis Faul pored slike "Glava seljanke"

Inspirisan osobama poput Žorža Sera i Pola Gogena, usvojio je šareniji i izražajniji stil slikanja, po prvi put eksperimentišući sa polomljenim četkicom, koristeći sebe kao model i ponovo koristeći platna da uštedi novac.

- Period kada je počeo da pravi autoportrete bio je ključan u razvoju njegovog zrelog stila, kada je počeo da eksperimentiše sa sopstvenim prepoznatljivim potezom kista. Van Gog je bio veoma nezavisan mislilac i tako je brzo razvio svoj radikalni novi stil - rekla je Faul.

- Otkriće novog dela je izvanredno. Sve što nam daje više informacija o umetniku je ogroman bonus i samo pokazuje korist od tehnološke analize, da još uvek možemo da saznamo nove stvari - rekla je Stivenson, prenosi "The Guardian".

Tagovi: