FILMOVI koji imaju izrazito MRAČAN kraj, a publika je napuštala bioskope

Malo se odaje priznanje rastu žanrovske kinematografije tokom devedesetih godina. Ljudi često govore o sedamdesetim i osamdesetim kao o vremenu kada su se rodili pioniri filma koji su pokušali nešto drugačije sa narativnim strukturama i pravilima koja su činila neke žanrove "prijatnijim" od drugih.

Jedna od značajnih promena koje su neki filmovi uspevali da bolje obrade od drugih bilo je pronalaženje načina da se film završi u tonu koji nije bio tako srećan kao što su ljudi očekivali. Ne nužno nesrećan kraj, već vrlo mračno rešenje koje bi ponekad potvrdilo da strah može biti stvaran i da sumnje mogu pratiti tamniju ideju koju ste imali u glavi tokom većeg dela filma. Odjednom, likovi u opasnosti mogli su da pate ili  da postanu zlokobna verzija samih sebe, prenosi movieweb.com, koji je sastavio ovu listu.

American History X (1998)

Kriminalistička drama ‘American History X’, crna ovca devedesetih godina, je mračno iskustvo u svetu filma, sa Edvardom Nortonom u jednoj od njegovih najboljih izvedbi, ako ne i najboljoj. Priča prati Dereka Vinjarda, mladića belca sa neonacističkim vaspitanjem, koji se rehabilituje u zatvoru i zatim pokušava da spreči svog malog brata da sledi isti put. I koliko god ta premisa zvučala obećavajuće, kraj filma završava na realističan i mračan način koji vas neće ostaviti ravnodušnim.

Derek i Deni se zbliže nakon što Derek izlazi iz zatvora. Zapavo, bore se protiv figura koje su nekada hvalili. Braća potpuno odbacuju svoje nasilne vrednosti i prepoznaju da je sve to bilo zbog toga kako ih je njihov otac odgajao. Kada Deni završi esej o promeni svog brata, to se pretvara u poslednji dan njegovog života. U školi se suočava sa crnim učenikom, koji ubija Denija, što Dereku daje do znanja da bi možda mogao biti kriv što je dozvolio da Deni bude odgajan u takvom neprijateljskom okruženju. Srceparajuća scena koja odražava teret koji film nosi.

Happiness (1998)

Komična drama „Happiness“ Toda Solondza jedan je od onih filmova koje je gotovo nepodnošljivo gledati. Nema grafički sadržaj, a iz narativne perspektive prilično je prilagođen publici. Upravo dotični zapleti čine film uznemirujućim, intimnim pogledom na trulu Ameriku, koji je snimio jedan vrlo originalni režiser.

A njegov kraj se može posmatrati kao rezultat emocionalno opterećujućeg naduvavanja koje čini ceo film. Film se vrti oko porodice sa socijalnim previranjima, seksualnom represijom i mračnim činjenicama koje se gledaocu najbolje otkrivaju. Nakon što su Biliju Maplvudu zauvek ostali ožiljci zbog potvrđenih optužbi njegovom ocu za pedofiliju i seksualno zlostavljanje, ništa se zapravo ne dešava. Nema pravde prema čoveku koji je priznao sopstvenom sinu Billiju da ga ne bi maltretirao. Samo je masturbirao razmišljajući o njemu. Kraj filma pokazuje kako Billi prvi put doživljava orgazam nakon masturbacije, a zatim to saopštava svojoj porodici.

The Blair Witch Project (1999)

Čak i ako ne otkriva apsolutno ništa kao što su ljudi očekivali, kraj filma ‘The Blair Witch Project’ ne bi mogao da bude bolji. Jednostavno nije mogao. To je ono što čini film tako teorijskim u vezi sa tim kakva pretnja bi mogla da bude.

Nakon što Džoš nestane i neki njegovi ostaci budu pronađeni od strane histerične Heder, ona i Majk kreću u potragu za njim. Oboje čuju kako jauče u mraku. Dolaze do napuštene kuće na kojoj mogu videti hiljade otisaka prstiju na zidovima i jezive ostatke moguće ljudske prisutnosti. Kada se popnu na sprat, Majku se učini da čuje odakle dolazi Džošov glas i trči niz stepenice u podrum, dok Heder očajnički moli da je ne ostavi samu. Kada konačno stigne, vidi Majka kako stoji okrenut prema zidu, baš kao što su bili prisiljeni da stoje mladi žrtve Rustina Pera. Sekundu kasnije, nešto pogodi Heder i kamera pada, ostavljajući publiku samo sa jezivim zvukom filmske trake.

Funny Games (1997)

Brutalni film o upadu u kuću reditelja Majkla Hanekea, ‘Funny Games’, je jeziv prikaz slomljene psihe i napetosti koja je poznata po tome da je teško zaboraviti i nemoguće je opisati. Haneke je uspeo da ponovi film 2007. godine, i neobjašnjivo je efekat bio vrlo sličan.

U filmu, dva mladića stižu u kuću jedne porodice i terorišu ih do tačke smanjenja njihove ljudskosti. Haneke manipuliše filmom u korist zla i nihilizma, dajući zlikovcima moć da premotaju film kada preživeli pokažu mogućnost da prežive. Treći čin obično je iskustvo u kojem publika potpuno ćuti o tome šta je Haneke dozvolio zločincima da urade. Kada ubiju supruga i oca, i pošalju suprugu i majku u sigurnu smrt davljenjem, ubicama je samo na pameti… naučna fantastika. To zapravo predstavlja njihov odlazak u drugu kuću i ponovno započinjanje haosa sa drugom porodicom.

Thinner (1996)

Film ‘Thinner’ je jedna od manje poznatih adaptacija dela Stivena Kinga. Malo ljudi voli ovaj film, a većina se šali na račun njegovih praktičnih efekata. Međutim, ima jedan od karakterističnih krajeva u katalogu Kingovih adaptacija.

Bili Halek je živi leš. Nakon što ga je prokleo rom Tadžu Lempke zbog izazivanja saobraćajne nesreće, Bili je izgubio na težini do te mere da mu telo nestaje. Tadžu objašnjava da je jedini način da se spasi oslobađanje od prokletstva da pojede pitu od jagoda pomešanu sa svojom ( Bilijevom) krvlju. Mogao bi sam da je pojede i završi sve, da izvrši samoubistvo. Ali Bili odlučuje drugačije. Dodaće je svojoj ženi, koja ga vara.

Sedećeg jutra, njen leš leži pored njega, nakon što je pojela pitu koju joj je Bili dao prethodne večeri. Međutim, njihova ćerka je u kuhinji i takođe jede malo pite. Bili shvata da je uzrok smrti svoje ćerke takođe njegova odluka. Ali onda, neko dolazi u Halekovu kuću. Billijev lekar Majk priznaje da je zaljubljen u Billijevu suprugu. Sa osmehom na licu, Billi nudi Majku parče pite.

Ostavite komentar