Veliki glumac za K1 o PRESTIŽNOJ NAGRADI: "ZLATNI PEČAT sam očekivao i ranije, ali je stigao u PRAVO VREME"

Predrag Miki Manojlović, jedna od najcenjenijih figura u svetu filmske umetnosti, ove godine je dobitnik prestižne nagrade "Zlatni pečat" Jugoslovenske kinoteke. Ova nagrada se dodeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, a Manojlović je svojim dugogodišnjim radom i talentom zaslužio da bude među dobitnicima.

A da li je nagrada stigla u pravo vreme, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, na ovo pitanje odgovorio je Miki Manojlović.

- Očekivao sam ranije, ali je stigla u pravo vreme. Tu nema nikakvih pravila. Ako govorimo o nagradama, ima mnogo ulaza. Za njih je najvažnije ko vam šta dodeljuje, a ne kada. Ima i vreme kada vam dodeljuju. Moj slučaj nije pravilo i ne može da bude pravilo ni za šta. Prve nagrade sam dobijao vrlo mlad. Prvu nagradu Grada Beograda sam dobio sa 29 godina za pozorište, dok sam drugu dobio sa 52. Prvu internacionalnu nagradu sam dobio sa 30 za film i nju jako volim. Ne postoje godine. Postoje ljudi koji odlučuju o nagradama i koji nisu ili jesu kompetentni, i to je jedan spoj razumevanja šta je nagrada i šta ona zapravo treba da bude. Da li ima vrednost ili ne - rekao je on.

Miki objašnjava i koja je vrednost "Zlatnog pečata"

- Jeste neka vrednost. Mihez je govorio: "Nagrade uopšte nisu važne i one su nebitne, kada ih imaš." Prosto i jednostavno rečeno. Pečat je dosta važan, jer ga dodeljuje institucija koja je veoma važna. Jugoslovenska kinoteka je jedna od najvažnijih kulturnih institucija kod nas. Sama dodela je bila na jednom vrlo pristojnom nivou, bez ljubljenja tri puta i grljenja. Bila su dva govora: jedan je održao direktor Jugoslav, a drugi, što me veoma prijatno iznenadilo, novi ministar kulture, koji je održao veoma upućenu reč o kinoteci, a i o ovogodišnjem dobitniku. Iznenadio me svojom preciznošću i uslovno rečeno, obaveštenošću da ne kažem znanjem - rekao je naš legendarni glumac.

Objasnio je da je ponekad morao da u glumi pravi kompromise. 

- Uglavnom sam radio ono što volim. Ono što ne volim igrao sam uglavnom kada sam morao da zaradim novac i pravio sam kompromise zbog života, da bih mogao da živim. To su ti trenuci koje ne volim. Mnogo stvari u pozorištu i na filmu uradio sam sa željom, sa razlogom koji sam imao duboko u sebi i koje sam kasnije potvrđivao. I ta gluma kojoj se mnogi podsmevaju je ozbiljan rad i preispitivanje koje traje godinama. Kada pojedini novinari ružno govore o glumcima, uglavnom nemaju pravo. U glumi se niko ne krevelji i misli da je previše pametan, nego je pošten prema sebi. A kada si pošten prema sebi i sebe upoznaješ, onda si pošten i prema drugima i zbilja upoznaš svog sagovornika - rekao je on.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić/bs

Miki je objasnio i kako prolaze objektivni ljudi u današnjem vremenu.

- Ne prolaze baš genijalno. Živimo u vremenu izranjavljenog društva koje traje jako dugo. To su ozbiljni procesi. Mislio sam da će četiri ili pet izbornih procesa stvoriti demokratsko biće koje je u stanju da prepozna kako se osvajaju osnovne ljudske vrednosti i kako se primenjuju, a ne da ih imaju samo pojedinci. Danas ne mislim tako, i ne znam koliko će trebati tih procesa, jer je danas ostrašćenost i neempatičnost narasla do takve mere da je ona nepodnošljiva. Ljudi su postali toliko ostrašćeni da ne podnose ništa što je suprotno njihovom mišljenju, čak ni istinu ne podnose - rekao je on.

Miki Manojlović je ostvario saradnju i sa jedinim rediteljem sa kojim nije sarađivao do sada, Loradanom Zafranovićem u filmu "Djeca Kozare".

- To je jedna generacija koja se naslonila na Žiku Pavlovića, Makavejeva, na generaciju ljudi koji su stvarali crni talas. To su bili veoma obrazovani ljudi, a u obrazovanje ulazi i interesovanje za mnoge stvari, između ostalog i pozorište. Kada je film u pitanju, to je dosta važno. Praška škola, svi oni su tako različiti, imali su različite profesore. Potpuno su različiti ljudi, a izvrsni intelektualci, ogromnog talenta. Za njihove filmove, pratili su sve što se događa u literaturi, pozorištu, kulturnom i društvenom životu. Zašto je pozorište bitno? Zato što dar koji prepoznate u pozorištu, može biti dar i na ekranu, ne mora da znači. To oni i danas rade - rekao je on.

Miki je objasnio šta za njega znači Jasenovac.

- Tema Jasenovca je zbog tzv. bratstva i jedinstva, koje se pokazalo kao nebratsko i nejedinstveno, gurana pod tepih. To je bila velika greška koju je trebalo odmah raščistiti. Još jedna stvar je bitna. 09. maja 1945. do danas nije izvršena denacifikacija na teritoriji tadašnje DFJ, FNRJ, SFRJ, i današnjih zemalja, zbog čega je Jasenovac negde tamo sklanjan, potpuno nepotrebno. Kada su takva stratišta u pitanju, jedno od najvećih u Evropi svih vremena, a činjenice su nestale - rekao je on.

Foto: Youtube/Printscreen/101 Studios

Rezolucija o Jasenovcu

- Ona bi bila značajna kada bi tu rezoluciju doneli Hrvati, Muslimani, Jevreji, Srbi, Romi, svi zajedno. Tada bi imala svoju vrednost - rekao je on.

Sarajevo Film Festival i Pulski Festival

- Gde god da odem, ja se osećam kao u svojoj državi. Osećam se kao kod svojih, ne kod tuđih. Kada bi politika bila suptilnija u svim novonastalim državama, kulturna diplomatija bi imala svoje jako visoko mesto, jer ona je najprobojnija i zaista vezuje -  zaključio je Miki Manojlović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

 

Ostavite komentar