GUSLE SU NAŠE ORUŽJE Sofka ima 24 godine, ona je buntovnik s razlogom

Reditelj filma „Balkanski rat“ Stojan Stojčić govorio je za K1info povodom premijere filma koja je zakazana za 11. februar.

Kako ste došli na ideju da ekranizujete roman Bore Stankovića?

-U to vreme sam se družio sa Radetom Šerbedžijom i razmatrali smo šta bismo mogli zajedno da uradimo, koji roman ili književno delo da ekranizujemo. Jednog dana u jednom beogradskom restoranu zakazali smo sastanak u 12. Rade je došao, bacio knjigu na sto i ja sam bacio knjigu na sto. To je bila knjiga Nečista krv Bore Stankovića. Tog trenutka smo mi shvatili da razmišljamo isto i tako je nastao prvi deo Nečiste krvi sa Šerbedžijom u glavnoj ulozi. Sada sam napravio drugi deo koji se odnosi na Sofiju, Sofkinu ćerku. U prvom delu glavna uloga je Sofka, dok je u drugom delu glavna uloga Sofkina ćerka, Sofija. Nastavak sage o Nečistoj krvi prati događaje iz 1912. godine iz Balkanskog rata.

Šta publika može da očekuje od filma “Balkanski rat”?

-Glavna junakinja filma je Sofija koja je Sofkina ćerka. Ona ima 24 godine i rasla je uz ratove i bune, tako da ona nema svoje devojaštvo, nema svog izabranika, ona je ratnik i član muške čete. Ona hoće na neki način da osveti svoje pretke. Ona je buntovnik, ali buntovnik sa razlogom. Ona je buntovnik jer u njoj teče krv svojih predaka, koja je najverovatnije nečista krv.

Glavnu ulogu u filmu tumači naša poznata guslarka Bojana Peković kojoj je ovo debitantska uloga. Kako se ona snašla u ovoj ulozi?

-Bojana Peković je prirodna glumica, bez obzira što je u Finskoj diplomirala gusle, ona se vrlo dobro snalazi, inteligentna je i vrlo pedantna. Štreber je i sve voli da bude pod konac. Ona je meni mnogo pomogla da ovaj film bude napravljen i da izgleda potpuno prirodno. Te gusle koje ona upotrebljava u filmu, to je oružje iz rova. Ona svira gusle u rovu i podstiče svoje ratnike i drugove iz rova da izađu prsa u prsa sa protivnikom. Gusle se pojavljuju kao simbol oružja. Te gusle gledamo kroz istoriju. Te gusle nisu samo gusle, već one imaju jedan kosmopolitski značaj za Srbiju i Srbe. Nije slučajno Vuk Karadžić uzeo gusle i prepričavao sve ono što je slušao od svojih starijih predaka i prenosio nama. Te gusle su naše oružje.

Filmu „Balkanski rat“ pridružio se glumački bard Petar Božović koji tumači lik patrijarha Bogdanovića. Kako je izgledala saradnja sa njim?

-Sa Petrom Božovićem radim već 40 godina. Petar Božović je moj prijatelj i on i ja se vrlo često samo pogledamo i razumemo. Taj deo filma u kojem se pojavljuje Petar Božović deluje neverovatno istinito. Petar Božovič je veliki glumac i on ne može da pogreši kad mu date zadatak, nego ga još nadogradi. On je u mom prvom filmu „Atoski vrtovi“ igrao jednu od glavnih uloga, zajedno sa Tanasijem Uzunovićem i Žarkom Lauševićem. igrao jednu od glavnih uloga. To je film koji je išao na 29 svetskih festivala. Svi moji filmovi su istorijski i genteski srpski.

Postoje li neke anegdote tokom snimanja prvog i drugog dela filma koje će te pamtiti?

-Rade Šerbedžija je bio u selima u okolini Vranja tri puta kum. Kumovao je na svadbama. Ja sam ga uvek pitao zašto je to radio, a on je govorio kako želi da shvati kako se stvari rade u vranjanskim selima . Rade je došao iz Zagreba, a igrao je velikog Vranjanca i sa meštanima se svaki dan družio i bio njihov drug. Rade Šerbedžija nije neko ko se pravio važan. On za svoju ulogu crpi sve oko sebe i vrlo je pedantan, tako da je dosta komunicirao sa meštanima tokom snimanja prvog dela filma.

Šta Vam je bio najveći izazov prilikom snimanja drugog dela filma?

-Najveći izazov prilikom snimanja filma „Balkanski rat“, bile su scene velikih eksplozija i ratne scene. Mi smo snimali dosta ratnih scena i puno eksplozija. Bilo je vrlo opasno, tako da smo morali da angažujemo i nekoliko velikih stručnjaka i vojnih lica u Kraljevu. Snimanje kompletnog drugog dela filma izvedeno je u Kraljevu i zahvalio bi se svima iz Kraljeva na pomoći.

Po struci ste arhitekta. Da li je teže biti arhitekta ili reditelj?

-Celog života sam hteo da budem reditelj i kad sam upisao Arhitekturu, i dalje sam bio zainteresovan za režiju. Nakon nekog vremena počeo sam da radim na RTS-u kao scenarista naučnog programa, a kasnije kao reditelj, tako da sam se na RTS-u edukovao u profesionalnog reditelja, gde sam 10 godina radio. Kada pristupate stvarima ozbiljno, potpuno je jednako da li radite projekat koji se odnosi na režiju ili arhitekturu. Svaki veliki projekat je težak. Za mene je i film arhitektura, samo vizuelna.

BONUS VIDEO