Kurt Vonegat je NAPISAO remek delo "Klanicu pet" na OSNOVU ISKUSTVA iz Drugog svetskog rata

Jedno od imena koje se često čuje među ljubiteljima književnosti kada se raspravlja o najboljim piscima svih vremena je Kurt Vonegat, autor romana "Klanica pet". Poznat je po svojoj satiri, kao i mračnom i ironičnom humoru, a njegova dela ušla su na liste kao što su "100 romana svih vremena" Timesa ili "100 najboljih romana" Modern Library-ja.

Mnogi čitaoci uključuju Vonegata u svoje favorite, a oni koji nisu čitali ništa od njegovih dela verovatno prepoznaju njegovo ime. "Klanica pet", njegov svakako najpoznatiji roman koji je pretočen u istoimeni film iz 1972. godine, govori o njegovom iskustvu kao ratnog zarobljenika iz Drugog svetskog rata, u kome je učestvovao od 1943. do 1945.

Vojne godine

Vonegat se prijavio u vojsku pošto je diplomirao na Univerzitetu Kornel. Borio se u bitci za Bulž, poznatoj i kao Ardenska ofanziva, inače poslednjoj velikoj nemačkoj ofanzivi na Zapadnom frontu. Bitka je trajala pet nedelja, od 16. decembra 1944. do 28. januara 1945. godine.

Ogroman uticaj na njegovo pisanje, posebno na "Klanicu pet", potiče iz njegovog iskustva kao ratnog zarobljenika. Bio je u Drezdenu tokom savezničkog bombardovanja grada zapaljivim bombama. Posle rata je pričao kako je morao da izvlači leševe iz ruševina dok je preživelo stanovništvo gađalo predmetima njega i njegove saborce dok su to činili.

Vonegat je preživeo jer se tokom bombardovanja nalazio u podzemnom hladnjaku za meso.

Spisateljske godine

Vonegat je 1952. godine objavio svoj prvi roman "Player Piano". Pored "Klanice pet" (1969), njegova druga zapažena dela su "Doručak šampiona" (1973), "Jailbird" (1979) i "Deadeye Dick" (1982). Vrlo brzo je postao poznat po neobičnom stilu pisanja i upotrebi dugih rečenica sa malo interpunkcije, stekavši kult sledbenika. Njegovih "8 pravila za dobro pisanje" pominju se na mnogim kursevima kreativnog pisanja.

O životu

Ako težite da se bavite pisanjem, Vonegatov život i radne navike su primer kako treba raditi. Uzmimo, na primer, njegov radni dan. Vonegat bi se probudio i radio tri sata ujutru, a zatim još sat ili više uveče.

- Privrednici bi postigli bolje rezultate kada bi proučavali ljudski metabolizam - rekao je Vonegat.

- Niko ne radi dobro osam sati dnevno. Niko ne bi trebalo da radi više od četiri sata.

Naravno, rekao je i "da smo mi ovde na Zemlji da prdimo unaokolo i ne dozvolimo nikome da nam kaže drugačije", pa kako hoćete shvatite šta je hteo da kaže.

Vonegat je preminuo 11. aprila 2007. na Menhetnu u Njujorku u 84. godini.

S obzirom na ono što je postigao i dug život, četvoročasovni radni dan ne deluje tako smešno.

Ostavite komentar